Зграде брину о станарима и планети

Током наредних шест година, до 2022. године, када ће бити прва земља Блиског истока домаћин Светског првенства у фудбалу, у Катару ће се градити стадиони за утакмице. Како су просечне температуре у овој земљи од 22 степена Целзијуса, током јануара, до 42 степена Целзијуса, у летњим месецима, спортски објекти мораће да се пројектују уз помоћ савремених технологија. Задат је циљ да се обезбеди идеалних 20 степени, како за играче тако и посетиоце на трибинама. Највећи планирани стадион, с 86.000 седећих места, биће климатизован и представљаће пријатну оазу у пустињском окружењу.

На листи паметних зграда у које ће се убројати ови стадиони и где се грејање, хлађење, осветљење, електричне инсталације, мрежни системи за интерне и екстерне комуникације, потрошња воде и други параметри контролишу из паметних соба, и у чијем пројектовању учествују стручњаци компаније „Шнајдер електрик” јесте и зграда централне филијале једне француске банке. У њој ће запослени моћи да раде када пожеле – у поноћ или четири сата ујутро, без бојазни да ће због тога послодавац имати повећане трошкове.

Савремена паметна здања не само да воде рачуна о условима за оне који обитавају у њима већ чувају и планету јер смањују потрошњу енергената, имају мањи утицај на разне нивое загађења и, што је најважније, нису визија већ свакодневица. И неминовност.

Процене су да ће до 2030. године захтеви за енергијом бити дуплирани, а мора се водити рачуна о смањењу емисије угљен-диоксида, као једног од најзначајнијих загађивача. Како се чуло на самиту иновација ове француске компаније, свет енергије се мења.

– Данас се 42 процента светске енергије потроши у зградама, а с трендом урбанизације тај проценат ће расти – рекао је Жан-Паскал Трикоар, председник „Шнајдер електрика”, додајући да њихова технологија омогућава корисницима да се прилагоде овим променама.

Грађевинарство, ИТ, тешка индустрија и мрежна инфраструктура тржишта представљају 70 процената глобалне потрошње енергије.

Како то изгледа у свакодневном животу? Незамисливо је да болнице буду без непрекидног напајања електричном енергијом; у савременим канцеларијама сензори детектују присуство запосленог па „паметна соба” сама регулише температуру и светло. Израчунато је да се продуктивност повећава за 11 процената када је боља вентилација и 23 процената под бољим осветљењем.

С безбедоносног аспекта, сваке године само у Француској забележи се 600.000 инцидената на електричним инсталација у кућама и канцеларијама. У Сједињеним Америчким Државама, због истог проблема, током 12 месеци изгори 50.000 објеката, што је штета од скоро 1,5 милијарде долара. Паметни системи такве ризике смањују скоро за половину. Слика о паметним зградама, чија је функција само да повећа ужитак боравка у њој – станар уз помоћ паметног телефона спушта ролетне, подешава клима уређај, мења канале, дефинитивно је рад старих мајстора. На сцену су ступили нова решења – она која остављају чистији еколошки отисак.

Азија и Блиски исток предњаче

Блиски исток и Азија идеална су тржишта за градњу паметних зграда. Примера ради, у Великој Британији више од 80 процената објеката старије је од 30 година и трошкови њиховог „опамећивања” далеко су већи од изградње паметне зграде „од темеља”. Пројекције су да ће наредне три деценије само у Азији 40 процената радника радити у зградама, а да ће за само четири године, до 2020. године, бити четири пута више апарата с приступом интернету него 2010. За све то потребно је обезбедити адекватни инфраструктуру.