Zgrade brinu o stanarima i planeti

Tokom narednih šest godina, do 2022. godine, kada će biti prva zemlja Bliskog istoka domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu, u Kataru će se graditi stadioni za utakmice. Kako su prosečne temperature u ovoj zemlji od 22 stepena Celzijusa, tokom januara, do 42 stepena Celzijusa, u letnjim mesecima, sportski objekti moraće da se projektuju uz pomoć savremenih tehnologija. Zadat je cilj da se obezbedi idealnih 20 stepeni, kako za igrače tako i posetioce na tribinama. Najveći planirani stadion, s 86.000 sedećih mesta, biće klimatizovan i predstavljaće prijatnu oazu u pustinjskom okruženju.

Na listi pametnih zgrada u koje će se ubrojati ovi stadioni i gde se grejanje, hlađenje, osvetljenje, električne instalacije, mrežni sistemi za interne i eksterne komunikacije, potrošnja vode i drugi parametri kontrolišu iz pametnih soba, i u čijem projektovanju učestvuju stručnjaci kompanije „Šnajder elektrik” jeste i zgrada centralne filijale jedne francuske banke. U njoj će zaposleni moći da rade kada požele – u ponoć ili četiri sata ujutro, bez bojazni da će zbog toga poslodavac imati povećane troškove.

Savremena pametna zdanja ne samo da vode računa o uslovima za one koji obitavaju u njima već čuvaju i planetu jer smanjuju potrošnju energenata, imaju manji uticaj na razne nivoe zagađenja i, što je najvažnije, nisu vizija već svakodnevica. I neminovnost.

Procene su da će do 2030. godine zahtevi za energijom biti duplirani, a mora se voditi računa o smanjenju emisije ugljen-dioksida, kao jednog od najznačajnijih zagađivača. Kako se čulo na samitu inovacija ove francuske kompanije, svet energije se menja.

– Danas se 42 procenta svetske energije potroši u zgradama, a s trendom urbanizacije taj procenat će rasti – rekao je Žan-Paskal Trikoar, predsednik „Šnajder elektrika”, dodajući da njihova tehnologija omogućava korisnicima da se prilagode ovim promenama.

Građevinarstvo, IT, teška industrija i mrežna infrastruktura tržišta predstavljaju 70 procenata globalne potrošnje energije.

Kako to izgleda u svakodnevnom životu? Nezamislivo je da bolnice budu bez neprekidnog napajanja električnom energijom; u savremenim kancelarijama senzori detektuju prisustvo zaposlenog pa „pametna soba” sama reguliše temperaturu i svetlo. Izračunato je da se produktivnost povećava za 11 procenata kada je bolja ventilacija i 23 procenata pod boljim osvetljenjem.

S bezbedonosnog aspekta, svake godine samo u Francuskoj zabeleži se 600.000 incidenata na električnim instalacija u kućama i kancelarijama. U Sjedinjenim Američkim Državama, zbog istog problema, tokom 12 meseci izgori 50.000 objekata, što je šteta od skoro 1,5 milijarde dolara. Pametni sistemi takve rizike smanjuju skoro za polovinu. Slika o pametnim zgradama, čija je funkcija samo da poveća užitak boravka u njoj – stanar uz pomoć pametnog telefona spušta roletne, podešava klima uređaj, menja kanale, definitivno je rad starih majstora. Na scenu su stupili nova rešenja – ona koja ostavljaju čistiji ekološki otisak.

Azija i Bliski istok prednjače

Bliski istok i Azija idealna su tržišta za gradnju pametnih zgrada. Primera radi, u Velikoj Britaniji više od 80 procenata objekata starije je od 30 godina i troškovi njihovog „opamećivanja” daleko su veći od izgradnje pametne zgrade „od temelja”. Projekcije su da će naredne tri decenije samo u Aziji 40 procenata radnika raditi u zgradama, a da će za samo četiri godine, do 2020. godine, biti četiri puta više aparata s pristupom internetu nego 2010. Za sve to potrebno je obezbediti adekvatni infrastrukturu.