Грци све мање летују

Од нашег дописника

Атина – „Летујмо у Атини” позив је који овдашњи медији све чешће упућују сународницима, нарочито Атињанима. Криза је као никада до сада ударила по џепу и приморала Грке да мењају навике и да, уместо на острвима и летовалиштима широм земље, годишњи одмор проводе у главном граду.

Од готово хиљаду анкетираних, само 174 ће ићи на „право” летовање. У 77 одсто случајева узрок су финансијски проблеми јер је четворочланој породици за десетак дана потребно најмање 2.550 евра. Већина, њих 42 посто је, тако, одмор свела на четири дана и то у приватном смештају. Само 22 одсто анкетираних је у стању да плати хотелски смештај осредње категорије, а двадесет дана одмора себи може да приушти само један проценат Грка.

Економске криза која је ове године најочигледнија променила је навике Грка за које је летовање било „закон”. Подразумевало се до кризе, бар једном у току сезоне, отићи на Миконос, нарочито за млађи део популације, имућне, припаднике естраде. Последњих година ово острво постаје прескупо за обичан свет, али су га напустили и припадници ВИП популације који, такође, морају да штеде. Преселили су се на Наксос, Парос, ове сезоне у Порто Хели на Пелопонезу, тек толико да буду виђени, сликани за грчку жуту штампу. Међу њима је све мање ТВ лица која би овог лета могла да остану без ангажмана јер многи канали губе националну фреквенцију, гутају их дугови.

Грчка је увек била пуна аномалија па је, тако, у њој тренутно најскупљи европски хотел у коме је ноћ 1.800 евра. Луксузни „Аманзо” у Кранидију код Порто Хелија је скупљи од ноћења на Каприју, Сицилији, на Француској ривијери. Грчки певач Ремос, крајем јула, само једно вече пева са чувеним саставом „Џипси Кингс”у клубу на Миконосу по цени од хиљаду евра за улазницу која је конзумација за не превише егзотичну вечеру.

Статистике показују да туризам ове године неће спасти Грчку јер су мигрантска криза и нови порези, пре свега ПДВ од 24 одсто, смањили и високе цене у бољим хотелима. Само у првом кварталу, бележи се пад од 6,2 одсто или преко сто десет хиљада туриста мање из европских земаља. Међутим, расте број руских и кинеских туриста али и гостију из Турске који опседају грчка острва.

Мигрантска криза је највећи ударац за грчки туризам, посебно за острва као што су Лезбос, који је примио највећи број избеглица, или Кос, који је тужно празан овог лета. Страни гости не желе да у свом окружењу имају прихватне центре за мигранте па су многе агенције отказале своје раније уговорене аранжмане. На Лезбосу је букирање редуковано за 90 одсто, 40 процената чине отказани аранжмани, број чартер летова смањен је за готово 70 одсто!

Лезбос тражи помоћ од Атине и владе и поручује да, с обзиром на тренутну ситуацију с туристима, чињеницу да их туроператори сматрају „црним острвом” и на нове порезе које је увела Ципрасова влада, неће бити у стању да преживи зиму.

Атина се на свој начин бори за сваког туристу, домаћег и страног! Иако се по пуним туристичким аутобусима понекад учини да је главни град Грчке пун туриста, хотелијери поручују да је то варка, да се треба свим силама борити да Атина, како кажу, не постане „изгубљена туристичка дестинација”!

Планирате пут у Атину? Довољно је да употребите телефон и почнете резервисање, користећи нову платформу Trip2Athens. com. Идеја је била да се потенцијалним гостима понуде информације на седам језика, укључујући руски и кинески, омогући да до детаља испланирају своје путовање од смештаја, транспорта, туристичких разгледања, улазница за концерте, ресторана које ће посетити...

Атињанима који овог лета остају у свом граду понуђен је програм од 100 различитих представа, позоришних комада на отвореном, концерата на градским трговима. Припремљене су брошуре са списком најбољих плажа у околини, јефтиним излетима до Кее, Саламине, Егине... Цене на градским плажама нису смањене, остале су на прошлогодишњем нивоу од 4 до 5 евра за улазницу, лежаљку и сунцобран током недеље и десет евра преко викенда. Оно у чему Атињани могу да уживају за разлику од свих европских градова су – биоскопи под отвореним небом, као што су код нас некад били „Звезда” и Дом ЈНА у Београду. Први такав биоскоп је отворен 1900. године, и 60. и 70. година само у Атини их је било око 600. Данас их је стотинак и увек су пуни посетилаца који уживају да под звезданим небом, уз цигарету и мезе, погледају најновија остварења кинематографије али и да врло често присуствују малим атинским филмским фестивалима.