РТБ Бор се и даље бори с губицима

Највећи финансијски репрограм у Србији икада. Овим речима у саопштењу управа Рударско-топионичарског басена Бор описала је Унапред припремљени план реорганизације (УППР), којим је овој компанији отписано 900 милиона евра дуга. Упркос томе, овој фирми такав потез поверилаца не гарантује профитабилност. Преосталих 300 милиона евра и даље су велики терет за билансе овог предузећа.

Према оцени Фискалног савета, УППР Бора, који заправо представља договор презадуженог предузећа с повериоцима, почива на врло танкој маргини профитабилности. Мале промене у односу на пројектоване величине могу компанију да уведу у губитке.

Једна од критичних тачака овог програма јесте што се заснива на прогнози да ће цена бакра расти око два одсто годишње. То је, међутим, поприлично неизвесно. Јер, ако се погледа процена Светске банке, цена бакра ће са просечних 5.000 долара по тони ове године до 2018. скочити на 5.388 долара. Светска банка, на дуги рок гледано (до 2025. године), очекује константан раст цене бакра. Према њиховој процени, те године цена ће бити на нивоу од 7.000 долара по тони. Међутим, економисти Међународног монетарног фонда (ММФ) не мисле тако. Према њиховој процени, цена бакра ће наредних година стагнирати на нивоу испод 5.000 долара. Ако се њихова прогноза оствари, РТБ ће остати у минусу.

Такође, друга критична тачка УППР-а је да ће се садржај бакра у мокрој руди повећати са 0,3 на око 0,33 процента.

„Уколико се нека од ових претпоставки не оствари, предузеће би имало негативни готовински ток и не би успевало да измирује све доспеле обавезе”, пише у извештају Фискалног савета.

Још један камен спотицања овог програма јесте и то што он предвиђа мања средства за инвестиције у ојачавање постојећих и у нова јаловишта него што би било очекивано. У Савету подсећају да у свету нису ретки случајеви еколошких катастрофа због проблема с јаловиштима. То се догодило и у Бугарској, Румунији или Бразилу.

„То додатно указује колико су те инвестиције важне. У случају РТБ Бор верујемо да еколошке ризике држе под контролом надлежне стручне институције, али постоји бојазан да ће могући недостатак ових средстава угрозити пословање предузећа”, пише у извештају Фискалног савета. Додају и да би план умањења броја запослених морао да буде амбициознији. „Боље би било да се највећи број прекобројних отпусти у ранијој фази реорганизације, уместо садашњег плана постепене рационализације у петогодишњем периоду. С мањим трошковима за радну снагу, РТБ Бор би био спремнији да поднесе могуће неповољније тржишне услове од пројектованих”, сугеришу.

Дуг РТБ Бор гомилао се још од педесетих година прошлог века. У програм реструктурирања дуга од 1,2 милијарде евра укључени су матично предузеће, Рудник бакра Бор, Рудник бакра Мајданпек и Топионица и рафинације.

Да је преостали износ дуга и даље превелики терет за компанију, најбоље говори податак да су пословни приходи прошле године износили 24,3 милијарде динара.

УППР-ом је предвиђен је грејс период, односно почек, 12 месеци. У том временском периоду предузеће неће морати да измирује обавезе. Овим документом предвиђен је и отпис затезних камата. Међу повериоцима ове компаније су: Фонд за развој, Агенција за осигурање депозита, Народна банка Србије, Републичка дирекција за робне резерве, Министарство финансија, Министарство рударства и енергетике, Министарство одбране, али и пољопривреде и заштите животне средине. РТБ Бор дугује и Републичкој дирекцији за воде, „Железницама Србије” и ЕПС-у. Међу повериоцима РТБ Бор су и четири банке које су у стечају: Борска банка, Београдска, Југобанка и ЈИК банка. У овом документу наглашава се да је отпис дугова необезбеђених повериоца услован. Што значи да ће повериоци РТБ Бору отписати 90 одсто тог дела дуга тек после осам година, и то само уколико предузеће измири десет одсто својих укупних обавеза. Такође, код једног повериоца – Фонда за развој, предвиђена је и конверзија дуга у капитал. Реч је о инвестиционом кредиту у укупном износу од 2,33 милијарди динара, који је ова државна институција РТБ Бору одобрила 2014. године. Тај дуг биће конвертован у власништво, чиме ће Фонд за развој постати већински власник РТБ Бор, наводи се у овом документу.

УППР предвиђа и знатно смањење броја запослених. Тренутно у овој компанији ради 4.729 радника. Предвиђено је да се њихов број у наредних осам година смањи за 1.229. У документу се наводи да на крају отплатног периода број запослених треба да буде мањи од 3.500. Могуће је и додатно смањење броја радника, пише у овом плану.

Комисија за доделу државне помоћи и Комисија за заштиту конкуренције оцениле су да се овим отписом дугова ни на који начин не ремети конкуренција на тржишту, јер је РТБ Бор једини рудник банка у држави, као и да једини поседује топионицу. Тако се не може сматрати да је компанија на овај начин привилегована.

УППР-ом је предвиђено и увођење професионалног менаџмента. Како се наводи у овом документу, тендер, односно јавни позив, биће расписан у другој половини ове године.