Никад већа помоћ државе за предузетнике

Од 16 милијарди динара намењених за подршку покретања и ширења приватног посла, од којих је 4,4 милијардe бесповратних, у прва три месеца ове „Године предузетништва” на основу поднетих захтева привредницима је исплаћена 5,1 милијарда динара. У Министарству привреде напомињу да је много захтева који се управо решавају, тако да се наведени износ исплаћених средстава свакодневно увећава.

Од 33 програма подршке онима који започињу и шире постојећи посао, девет је завршено, на 21 конкурс заинтересовани још могу да се јављају, а још четири су у припреми.

Упућени тврде да предузетници у Србији никада нису могли да рачунају на већу помоћ државе, као што је то случај у овој „Години предузетништва” у којој „мали бизнис” помаже 28 државних и европских институција, невладиних организација и удружења привредника.

Интересовање је велико, кажу у Министарству привреде. За неки од понуђених програма подршке до сада се пријавило више од 10.000 предузећа, почетника у пословању и локалних самоуправа. Од 5.447 захтева, одобрено је више од половине.

 – Највеће интересовање влада за програме који су комбинација кредитне подршке и бесповратних средстава – истичу у Министарству привреде. – Нарочито за програм набавке опреме, који се остварује у сарадњи са Развојном агенцијом Србије, изабраним пословним банкама и лизинг компанијама. За ову намену у буџету је издвојено и 542 милиона динара које држава поклања ако предузетници купују опрему. Поклоњена сума покрива 25 одсто од вредности инвестиције, а остатак се може добити као повољан кредит од Фонда за развој

У министарству кажу да је да 31. маја, када је објављен јавни позив, обрађено око 200, а одобрено 156 захтева на основу којих је исплаћено 235 милиона динара бесповратних средстава. На овај начин подржана су улагања предузетника у опрему и машине за производњу у укупном износу од 1,3 милијарде динара.

После завршетка „Програма подршке за набавку опреме”, биће расписан јавни позив предузетницима да конкуришу за средства из „Програма подстицања предузетништва”. Тако они који више нису почетници, а имају „развојне пројекте”, могу да рачунају на 80 одсто од неопходних средстава у виду повољног кредита Фонда за развој. Држава ће им поклонити 20 одсто – укупно 550 милиона динара, док је Фонд за развој обезбедо 2,2 милијарде динара за кредите.

Још два програма подршке биће намењена подстицању иновација, затим за подршку извоза и повезивања са страним компанијама, а држава ће помагати и учешће на сајмовима и продор на инострана тржишта.

За подршку почетницима у пословању издвојено је 150 милиона динара – без обавезе враћања. Захтеви се подносе Фонду за развој, који почетнику, поред 30 одсто „поклона”, нуди још 70 одсто потребних пара за покретање посла у виду повољног кредита. До сада је поднето око 100 захтева, одобрено је 18, одбијено је 10, а још 65 се обрађује.

– За подршку почетницима још има новца, тако да сви заинтересовани могу да подносе захтеве док се средства не утроше – напомињу у министарству.

Али, то није све. Још 200 милиона динара резервисано је за „Отворени програм”, који ће бити састављен од предлога привредника, њихових удружења и невладиних организација које могу слати путем сајта „Година предузетништва”.

У „Стратегији за подршку развоја малих и средњих предузећа, предузетништва и конкурентности од 2015. до 2020. године” држава се обавезала да ће предузети све што је неопходно како би се број садашњих око 315.000 предузећа и предузетника до краја ове деценије повећао на 350.000. Овај сектор привреде сада запошљава 720.000, а циљ је да до краја деценије у њему ради готово милион људи.

Мартиновић: Веће интересовање за покретање посла

Ове године приметно је веће интересовање грађана за програме самозапошљавања и то највише у области производних делатности, кажу у Националној служби за запошљавање (НСЗ).

Директор Зоран Мартиновић рекао је за Танјуг да је у НСЗ ове године, која је проглашена и „Годином предузетништва”, стигло више од 6.500 захтева за програме самозапошљавања, знатно више него прошле године. У 2015. било је 5.000 таквих захтева. „Важно је како ћемо одговорити на те захтеве, а не само да бројимо број поднетих захтева. Успећемо да уважимо преко 3.600 програма, јер гледамо шта можемо према расположивим средствима”, истакао је Мартиновић.

Ових дана закључују се уговори, а посебно се водило рачуна о теже запошљивим категоријама становништва, па ће у програме бити укључено више од 100 грађана ромске националности, 140 особа са инвалидитетом... „То даје додатни квалитет овом пројекту. Идеја је да развијамо приватну иницијативу, да људи својим идејама и својим радом и ангажовањем обезбеђују своју егзистенцију, као и да ти бизниси буду одрживи”, каже директор НСЗ.

Највише интересовања ове године, каже, било је за програме у области производних делатности, односно у области прерађивачке индустрије, занатских програма, различите услуге...

На евиденције НСЗ налази се 706.000 незапослених, а Мартиновић наводи да је у поређењу са истим периодом прошле године дошло до смањења тог броја за 5,3 одсто, преноси Танјуг.