Прве грмљавине најопасније

Најопасније је за време грмљавине стати испод дрвета, а заштиту од непогоде треба пре свега потражити у чврстом објекту, односно у згради, наглашава метеоролог Недељко Тодоровић.

– Гром често удара у усамљено и велико дрво које штрчи изнад осталих, али на његовој мети су и други високи објекти – попут кућа, трафо-станица... Имали смо случај да је човек погинуо од удара грома док је стајао у кући поред прозора. Због тога је најбоље бити у затвореном простору, али далеко од утичница – наглашава Тодоровић.

Мања је вероватноћа да гром погоди некога на улици, али и то се дешава, што потврђује случај у Александровцу у којем су током непогоде од грома страдале две девојчице.

– Сваког лета од грома погине више људи, према мојим проценама између 10 и 20 особа страда сваке године током грмљавина у Србији, док је у старој Југославији тај број био изнад 50. Важно је да се човек на време склони, јер прве грмљавине су и најопасније. На жалост, многи покушавају да предухитре невреме, земљорадници да склоне сено или обаве неки други посао. Боље је склонити се пре непогоде, када она прође биће времена да се заврши започето – каже Тодоровић.

Према истраживањима овог метеоролога, учесталост грмљавина у Београду највећа је крајем јуна и у првој половини јула, док је у једном дану максимална учесталост грмљавине око 22 часа.