Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

По већу зараду у Италију

По већу зараду у Италију
Највише Румуна на раду у Италији

Према проценама румунске Националне комисије за прогнозе, у ову земљу ће се до 2013. године доселити више од 300.000 страних радника. Разлог је – дефицит радне снаге, јер је жеља за бољим животом многе одвела, како то наш народ каже, трбухом за крухом.

Румунски статистички подаци казују да је више од два милиона Румуна на привременом раду ван земље. Највише их има у Италији и Шпанији. Тамо су се обрели јер су добили шансу да на истим пословима више зараде него у родној земљи.

Статистика такође каже, преноси Бета, да су Румуни почели да одлазе из своје земље посебно од 1990. године, али је највећи талас румунских грађана напустио државу после њеног уласка у Европску унију, јер су румунски држављани тада добили статус – европских грађана.

Послодавци у Румунији су због недостатка домаће радне снаге потражили спас у ангажовању странаца. До сада је упослено највише радника из Кине, Индије, Турске, Пакистана и Бангладеша, а посебно у грађевинарству, јавним радовима и текстилној индустрији.

Да би се спречило даље одливање домаће радне снаге ван граница земље, али и да би се они који су већ отишли вратили назад, начињен је посебан владин пројекат. С тим циљем је недавно у Риму организована „берза радне снаге” на којој су румунски послодавци изашли пред своје сународнике са 1.500 радних места у домовини и понудили плате од 400 до 1.000 евра. Интересовање за повратак показало је око 700 румунских грађана. Иначе, Румуни који раде у Италији углавном траже да код куће буду плаћени од 1.300 до 1.500 евра, колико зарађују на италијанском тржишту рада.

Највећи дефицит радне снаге у Румунији, око 100.000, бележи се у грађевинарству, јер се ови послови боље плаћају у иностранству.

Планирано је да се слична берза запошљавања организује и у Шпанији, да би се и на овај начин апеловало на Румуне да се определе за повратак и привређивање у домовини.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.