Злато претекло штедњу

Ниске камате на штедњу и финансијска неизвесност због „брегзита” навели су многе власнике новца да промене приоритете улагања и да капитал пласирају у злато.

Код нас има неколико фирми које се баве продајом такозваног инвестиционог злата, а то су новчићи, односно дукати и плочице или како их у народу популарно зову златне полуге. У једној од њих кажу да је због поменутих кризних фактора интересовање грађана све веће.

У београдској фирми „Инсигнитус голд” инвестиционо злато се може купити у апоенима од једног, пет, десет, 20, 50, 100, 250 и 1.000 грама. Значи највећи апоен је полуга од килограм која због тога што је злато „тешко” има димензије једног мобилног телефона. Злато може да остане на чувању код њих, неко може да га чува у свом кућном сефу или у сефу у банци.

За штедњу у злату важи да чува реалну вредност капитала. Примера ради, први Фордов модел аутомобила 1915.  године коштао је 370 долара, а сада модел „мондео” кошта 24.000 долара. И пре сто година и сада то је била вредност од 18 унци злата, што је око 540 грама.

Злато чува вредност, али формално камату не доноси. Продавци злата, међутим, кажу да то није тако.

– Због финансијске несигурности у свету од почетка године злато је поскупело 24 одсто, а само од јуна 11 одсто. Зар то није камата од 24 одсто на шестомесечном нивоу – каже Љуба Јакић, директор поменуте фирме додајући да цена злата иде ка свом историјском максимуму.

Тренутна цена на светским берзама сировог злата је 38,53 евра по граму, док је цена прерађеног у плочице и новчиће 51 евро по граму. Ово улагање држава не опорезује попут девизне штедње.

Злато се може продати код истих продаваца инвестиционог злата. Пошто се ради о берзанској роби, зависно од кретања цена на овој инвестицији може да се заради, али и изгуби. Због тога наш саговорник каже да злато није инвестиција на кратак рок и да клијенте не саветује да данас купе злато, а да га сутра продају. За бржи обрт новца ко хоће нека иде на берзу.

Интересантно је да банкари баш и не саветују клијенте да уложе у злато, већ пре у државне дужничке папире, некретнине или инвестиционе фондове.

У Ерсте банци кажу да они предлажу клијентима да размотре улагање у дугорочне државне хартије од вредности Србије. Што дугорочнија хартија – то је боље.

У Креди агрикол банци кажу да у тренутку када каматне стопе на депозите нису нарочито атрактивне, приметно је да се клијенти ређе одлучују на дужа орочења која би њихов новац „везала” на дуже време.

Радије се одлучују за краће периоде орочења која омогућавају и већу флексибилност у управљању средствима. „Имајући у виду да су референтне каматне стопе на историјском минимуму, то са собом повлачи и ниже каматне стопе на депозите како на међународном тржишту, тако и у Србији.

Сви клијенти који поседују веће износе новца свесни су те ситуације и не повлаче своје депозите из банака.

Ниво депозита стабилан је и не бележи се пад условљен висином каматних стопа. Грађани који имају већу своту новца неретко се одлучују да га уложе у куповину некретнина. Томе у прилог иде чињеница да се на домаћем банкарском тржишту бележи пораст тражње стамбених кредита од 30 одсто од почетка године.”

У Рајфајзен банци, која има и инвестиционе фондове, кажу да њихова пракса не подразумева саветовање клијената о томе где да уложе новац, већ им они нуде могућност улагања у неколико фондова којима управљају.

Одлуку о томе која врста улагања је за њих оптимална, клијенти доносе у складу са роком на који улажу и степеном ризика који су спремни да прихвате. Поред улагања у инвестиционе фондове, клијенти који желе да уложе свој новац, на располагању имају и добровољни пензијски фонд, као и могућност издвајања средстава за животно осигурање.

Грађани могу несметано да купују предмете од злата који им се нуде на тржишту.

Иначе, увоз и извоз злата регулисани су Законом о спољнотрговинском пословању, јер постоји обавеза прибављања дозволе за увоз и извоз одређених полупроизвода, између осталог и полуга од злата.

Промет и услови промета предметима од злата уређени су Законом о контроли предмета од драгоцених метала, и то услови, начин и поступак контроле предмета од драгоцених метала.

Златне полуге део су девизних резерви и за то је надлежна Народна банка Србије (НБС).

Законом о НБС прописано је да девизне резерве, између осталог, чине и злато и други племенити метали и да се златом, у смислу овог закона, сматрају златне полуге, злато на рачунима НБС у иностранству и ковано злато.

НБС може извозити и износити у иностранство, такође и увозити и уносити из иностранства златне полуге и злато у непрерађеном и кованом облику, као и куповати и продавати златне полуге у земљи, а може користити услуге претапања и изливања златних полуга.

Према подацима за крај јуна 2016. године, учешће злата у структури укупних девизних резерви Народне банке Србије износило је 7,60 одсто, односно око 18,5 тона. Књиговодствено стање злата код банака износи 93,8 милиона динара.