Добри људи, добра вода

Тачно је да Београђани, уз житеље Беча и Будимпеште, пију најбољу воду у Европи! Али, за разлику од њих, житељи престонице Србије плаћају је најјевтиније: кубни метар те воде, свеједно да ли се користи за пиће, прање, купање, заливање баште или прање аутомобила, кошта колико и литар и по оне флаширане. Дакле, багателно.

То се дознаје од Драгана Ђорђевића, недавно именованог генералног директора „Београдског водовода и канализације”, иначе економисте, рођеног Београђанина и веома срдачног човека, доскорашњег извршног директора у овом јавном комуналном предузећу.

– Добио сам леп „мираз” – почео је шаљиво. – Јер, нова фабрика воде „Макиш 2” обезбедила је сигурно снабдевање града у наредних четврт века. Али, та идеја губи смисао пред податком да двадесетак хиљада житеља једне београдске општине има потрошњу воде као нека светска метропола! То би могло да се предупреди повећањем цене, али ми апелујемо на солидарност комшија.

Цена воде је промењена, али ће и даље бити најјевтинија животна намирница.

– А, када је реч о канализацији, предстоје нам озбиљне инвестиције – каже директор Ђорђевић. – Али, као резултат сарадње са осталим стручним службама у Београду, донели смо Стратешки план развоја водоводног и канализационог система на подручју града од 2016. до 2025. године, који предвиђа да у том року све куће у граду буду повезане с канализационом мрежом. Огроман посао, али нема нам друге.

Чим се спомену инвестиције, наметне се питање – одакле?

– Суочени смо с нагомиланим дуговима наших корисника – признаје директор Ђорђевић. – Дакле, и са све празнијом касом. Али, никада никог због тога нисмо искључили са мреже. Бар не још. Нашим дужницима нудимо погодност да дугове репрограмирају и плате у више рата, што неће бити оптерећење за њихов кућни буџет, а корист ће бити вишеструка. Пре свега у сигурности функционисања система водовода и канализације. То је део нашег стратешког програма.

Да ли је тачно да један део житеља приградских насеља уопште не плаћа утрошену воду?

– Нажалост, да – признао је као да је лично нешто скривио. – Зато и идемо са репрограмирањем дугова.

Тако се сазнаје и један занимљив податак: Драган Ђорђевић и његова породица троше око четири кубна метра воде, што није последица свести и претеране штедње, већ мудрог просуђивања. Он је у свом дворишту својевремено ископао бунар, па из њега црпи воду кад залива башту, пере аутомобил, кваси тротоар пред кућом, или кад се тушира у врту у врело летње предвечерје.

– Увек постоји нада да ће се неко повести за тим примером – каже уз смешак. – Јер, било би боље свима. Знате, све ово што вам причам сажели смо у нашем моту – „Добри људи, добра вода”. Чини ми се да је тиме све речено. Уосталом, најважније је да воде има и да ће је бити, свеједно што Београд сваке године порасте за петнаестак хиљада нових житеља, а сваке две-три године добије по једно ново приградско насеље.

Наздравили смо у то име чашом добре београдске воде.