За Галенику заинтересоване велике компаније

Министарство привреде саопштило је да је комисија надлежна за спровођење поступка стратешког партнерства за „Галенику” отворила пристигле пријаве. Констатовано је да су пријаве понуђача „Кадила фармасјутикалс лимитед” из Индије, ЕМС С. А. из Бразила и конзорцијума „Фронтиер фарма лимитед” из Велике Британије и ЛЛЦ НПА „Петровакс фарм” из Русије, достављене благовремено у складу са прописаним условима.

„Будући да су на седници комисије отворене само коверте које садрже податке о понуђачима, у најкраћем року ће се приступити оцени и анализи достављене документације. На следећој седници комисије, заказаној за уторак 2. август 2016. године, биће презентован извештај о пристиглој документацији сва три понуђача. Отварању финансијске понуде понуђача приступиће се када буде констатовано да је сва документација достављена у складу са правилима поступка стратешког партнерства”, наводе у ресорном министарству.

Судећи према информацијама које се могу наћи на интернету, јер Министарство привреде није обзнанило „личну карту” понуђача за стратешко партнерство у „Галеници”, за нашу некада највећу фабрику лекова заинтересоване су три велике компаније из ове бранше.

ЕМС С. А. из Бразила је највећа фармацеутска компанија у тој земљи. Основана је средином педесетих година прошлог века, запошљава 4.500 људи, а у 2012. години приход јој је износио 2,8 милијарди долара. Компанија је присутна у преко 30 земаља кроз заједничка улагања или стратешко партнерство са другим фармацеутским компанијама.

„Кадила фармасјутикалс лимитед” из Индије такође је једна од највећих компанија из те бранше у тој земљи. Основана је 1951. године и запошљава 7.000 људи, од тога 200 у САД, Африци, Јапану. Са производима присутни су у преко 90 земаља.

Што се тиче конзорцијума „Фронтиер фарма лимитед” из Велике Британије и ЛЛЦ НПА „Петровакс фарм” из Русије фирма из Британије је основана пре нешто више од три месеца, 18. априла, практично две недеље од како је 4. априла расписан тендер за продају 25 удела у „Галеници”.

Што се тиче другог партнера у конзорцијуму – руске компаније „Петровакс” она је основана 1996. године, на сајту се наводи да ју је основала група руских научника, а запошљавају 600 високообразованих кадрова. Извозе у земље некадашњег СССР и источне Европе. За овај конзорцијум у медијима се пише да руску фармацеутску компанију овде доводи Топлица Спасојевић, власник „ИТМ групе”.

На новом тендеру који је расписан 4. априла ове године држава је применила сасвим нови модел којим је предвиђено да потенцијални инвеститор докапитализацијом стекне 25 одсто акција у компанији. Тај износ не може бити мањи од седам милиона евра.

Предвиђено је и да партнерски однос инвеститора са државом траје најдуже пет година.

Како је дефинисано тендером, стратешки партнер може бити домаћа или страна компанија чији пословни приходи у 2015. години нису били мањи од 50 милиона евра и чија вредност имовине превазилази 100 милиона евра.

Као један од услова наведено је и да будући власник одреди пет руководилаца којима ће бити поверено управљање „Галеником” за време трајања стратешког партнерства.
 

Турбулентне године

Потенцијалног инвеститора очекује захтеван посао после две и по турбулентне деценије. Амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић 1991. приватизовао је 75 одсто „Галенике” за 270 милиона долара.

Међутим, 1999. Привредни суд поништава приватизацију уз тврдњу да Панић није уложио све што је обећао чиме је практично Панић уклоњен, а дугови које је држава имала према његовој компанији обрисани.

Нова власт после 5. октобра и после одлуке Арбитражног суда у Паризу остаје на становишту да је „Галеника” у потпуном државном власништву. Одлуком суда Србија је била дужна да Панићу врати уложених 50 милиона долара и 220 милиона вредне лиценце на лекове које је он донео у „Галенику”.

Политичком поделом колача званог јавна предузећа, 2004. године „Галеника” припада ДСС-у који је води до 2008. Потом је припала СПС-у који је на управу предаје касније ухапшеном Ненаду Огњановићу.

Према оцени тужилаштва, „Галеника” је непотребним набавкама, гледањем кроз прсте веледрогеријама па чак и гарантовањем за кредите приватних ланаца апотека за те три године оштећена за више од 180 милиона евра.

Тендер за продају расписан је 2010., али је поништен јер како је објаснио тада министар економије Млађан Динкић, није се јавила ниједна реномирана фармацеутска кућа. Три године касније расписан је јавни позив за проналажење стратешког партнера, али није био пријављених инвеститора, а Динкић је оптужио синдикате предузећа да су отерали јединог заинтересованог купца компанију „ Валинат”.