Приоритет је одржива миграциона политика

Специјално за „Политику”

Скопље – После дипломатског службовања у Београду и Атини, његова екселенција Мартин Безак данас је амбасадор Републике  Словачке у Македонији.

Он, где год да се укаже прилика, истиче сличности Словачке, Србије и Македоније: мали народи који су кроз историју били у великим федеративним системима и некако су у исто време стекли независност и самосталност, поставши мултиетничке државе.

Откако је Словачка постала чланица Европске уније, стандард грађана је повећан за 20 одсто.

У време учесталих терористички напада и ратова у свету, очекујемо и, по речима председника Републике Македоније Ђорђа Иванова, вишемилионски мигрантски талас преко Македоније. На основу досадашњег искуства, они су се ка Европи упућивали преко Србије. Ове две суседне земље јесу штит ЕУ. Колико је ЕУ спремна да помогне овим двема земљама у вези с овим проблемом?

Миграција је дугорочни проблем, посебно она нелегална, која има више аспеката: економски, хуманитарни, безбедносни... Словачко председавање Европској унији као један од приоритета дефинисало је „одрживу миграциону и азилну политику”.

То значи да се концентришемо не само на решавање последица илегалне миграције већ и на спречавање њених узрока. Наша амбиција је да у току председавања допринесемо функционалности Европске граничне и обалске страже, функционисање „Шенгена” вратимо у првобитно стање, промовишемо концепт такозване паметне границе, иницирамо постепено усклађивање политика за тражење азила у државама чланицама ЕУ и појачамо развојну сарадњу са земљама порекла и транзита миграната.

Наравно, ови циљеви ће бити корисни и државама на такозваној балканској мигрантској рути, која делом пролази кроз земље које још нису чланице ЕУ.

Поред тога, Европска комисија је западнобалканским земљама транзита одобрила преко посебног финансијског механизма хуманитарну и техничку помоћ за ублажавање последица илегалне миграције.

Од ових средстава се, на пример, финансира билатерална помоћ од државе чланице ЕУ у тзв. заједничком полицијском патролирању у циљу јачања заштите државних граница и борбе против кријумчарења миграната.

Наиме, Словачка је до сада на македонско-грчкој граници распоредила 75 полицајаца (следећих 25 ће доћи крајем августа). Словачке полицијске снаге су биле распоређене такође на српско-мађарској граници. 

Да ли ће ЕУ дати одређене олакшице овим двема земљама у процесу интеграција, имајући у виду српско-хрватске односе и политичку кризу у Македонији?

Не постоје „пречице” до чланства у ЕУ. Свака земља кандидат се процењује на основу сопствених заслуга, то јест конкретног напретка у испуњавању претприступних критеријума. Они су исти за све аспиранте, без обзира на природу изазова (унутрашњих, суседских итд.).

Ово је уосталом и аутентично искуство Словачке стечено током наше интеграције. Наш рецепт за успех је једноставан – доследно и благовремено спровођење „домаћих задатака”. Управо смо на овај начин успели да завршимо преговоре о приступању ЕУ у рекордном року – за три године.

Лидери политичких партија Македоније, на основу Пржинског договора, треба да се договоре о датуму избора до 31. августа. Шта Македонија, регион и ЕУ добијају одржавањем избора ове године, а шта губе њиховим неодржавањем?

Важнији од датума избора јесте њихов кредибилитет. То значи да се створе услови за фер конкуренцију између свих политичких странака.

Да резултат избора није оспорен ни од једне стране, тако да нове институције (скупштина, влада, министарства...) добију потпуни легитимитет, што је предуслов за постепено враћање поверења грађана у њих.

Само легитимне и кредибилне институције могу спровести обавезе из ургентних реформских приоритета, помоћи у решавању отворених питања суседске политике и на тај начин одблокирати процес интеграције према ЕУ и НАТО-у.

Доследним и благовременим спровођењем Пржинског споразума добијају сви – Скопље, регион и Брисел. То је истовремено разлог што су ЕУ и САД посветиле толико времена и труда посредовању споразума.

ЕУ и САД активно су помагале у раду на Пржинском договору. Да ли сматрате да је то идеалан документ за превазилажење кризе у Македоније?

У политици, дипломатији и међународним односима тешко ћемо наћи идеална решења.

Питање би требало да буде – шта ће бити алтернатива „Пржину” и ко би профитирао на томе. Уосталом, функционални компромис је стање у којем ниједна странка није задовољна у потпуности, то јест подједнако је незадовољна. Од суштинског је значаја да се убрзо и добронамерно крене с реализацијом договореног.

Само на тај начин ће бити могуће припремити кредибилне и инклузивне изборе до краја године. Нема више времена да се настави тапкање у месту.