Идеје величине

Када у свакодневном животу комуницирамо са различитим људима, ми стварамо слику о томе какав је неко други као личност, какве су његове способности, врлине и мане, речју – квалитети. Истовремено те исте личности својим понашањем и изражавањем нам показују шта оне мисле о себи.

Није ретко да закључујемо да постоји разлика у нашој процени других и њиховој самопроцени. Некада је наша процена да се ради о веома способној особи пуној врлина, док она истовремено изражава и понаша се као особа која сматра да не вреди довољно.

Некада закључујемо да особа има превисоко мишљење о својим способностима и другим квалитетима, јер је ми не доживљавамо као такву. Тада се често каже да неко има идеју величине, велики его или да је на „его трипу”.

Постоје две врсте људи који прецењују себе и своје квалитете.

Код једних, реч је о слици о себи коју носе из детињства. Код других идеје величине се појављују некада касније у животу, поготово код особа које их раније нису показивали.

У првом случају реч је о често похваљиваној деци која су била „звезде” у својим породицама и блиском окружењу.

На основу порука људи којима верују, а често и на основу порука целокупног окружења које им се диви, ова деца изграђују нереално позитивну слику о себи. Да би је касније у животу одржали морају да имају неки доказ своје изузетности, као што је физичка лепота или неку посебну способност или таленат.

Да би се одржала нарцисоидност морају да имају неко покриће.

Упркос томе што су била вољена и хваљена у детињству, многа деца касније у животу управо због тога изграде негативну слику о себи. Разлог за то је „траума јавности” до које долази када напусте породични круг блиских људи и изађу у спољашњи свет.

Они тада погрешно очекују да ће их у јавности други, ако заиста вреде као особе, третирати на исти начин на који су били третирани у породици. Погрешно очекују да ће их непознати вршњаци и други људи прихватати и похваљивати, а када се то не догоди, почињу да мисле да су заправо недовољно вредни.

Када релативно скромна особа касније у животу почне да показује идеје величине, тада се често ради о томе да она на тај начин покушава да компензује своје осећање ниже вредности. Што је особина ниже вредност више изражена, то су њене идеје о личној вредности веће и чудније.

То се најбоље види код суманутих идеја у склопу неке психозе. На пример, када особа има доживљај да председник државе који говори у телевизијском програму управо њој шаље скривене поруке или да то чини нека позната особа са естраде, особа тврди да за њу знају важни људи, чиме и она постаје важна.

Исту добит има и онај који тврди да га непрестано прогањају или да покушавају да га врбују шпијунске организације највећих држава.

Корисно је знати да су идеје величине последица постојања ниже вредности унутар личности.