Ideje veličine

Kada u svakodnevnom životu komuniciramo sa različitim ljudima, mi stvaramo sliku o tome kakav je neko drugi kao ličnost, kakve su njegove sposobnosti, vrline i mane, rečju – kvaliteti. Istovremeno te iste ličnosti svojim ponašanjem i izražavanjem nam pokazuju šta one misle o sebi.

Nije retko da zaključujemo da postoji razlika u našoj proceni drugih i njihovoj samoproceni. Nekada je naša procena da se radi o veoma sposobnoj osobi punoj vrlina, dok ona istovremeno izražava i ponaša se kao osoba koja smatra da ne vredi dovoljno.

Nekada zaključujemo da osoba ima previsoko mišljenje o svojim sposobnostima i drugim kvalitetima, jer je mi ne doživljavamo kao takvu. Tada se često kaže da neko ima ideju veličine, veliki ego ili da je na „ego tripu”.

Postoje dve vrste ljudi koji precenjuju sebe i svoje kvalitete.

Kod jednih, reč je o slici o sebi koju nose iz detinjstva. Kod drugih ideje veličine se pojavljuju nekada kasnije u životu, pogotovo kod osoba koje ih ranije nisu pokazivali.

U prvom slučaju reč je o često pohvaljivanoj deci koja su bila „zvezde” u svojim porodicama i bliskom okruženju.

Na osnovu poruka ljudi kojima veruju, a često i na osnovu poruka celokupnog okruženja koje im se divi, ova deca izgrađuju nerealno pozitivnu sliku o sebi. Da bi je kasnije u životu održali moraju da imaju neki dokaz svoje izuzetnosti, kao što je fizička lepota ili neku posebnu sposobnost ili talenat.

Da bi se održala narcisoidnost moraju da imaju neko pokriće.

Uprkos tome što su bila voljena i hvaljena u detinjstvu, mnoga deca kasnije u životu upravo zbog toga izgrade negativnu sliku o sebi. Razlog za to je „trauma javnosti” do koje dolazi kada napuste porodični krug bliskih ljudi i izađu u spoljašnji svet.

Oni tada pogrešno očekuju da će ih u javnosti drugi, ako zaista vrede kao osobe, tretirati na isti način na koji su bili tretirani u porodici. Pogrešno očekuju da će ih nepoznati vršnjaci i drugi ljudi prihvatati i pohvaljivati, a kada se to ne dogodi, počinju da misle da su zapravo nedovoljno vredni.

Kada relativno skromna osoba kasnije u životu počne da pokazuje ideje veličine, tada se često radi o tome da ona na taj način pokušava da kompenzuje svoje osećanje niže vrednosti. Što je osobina niže vrednost više izražena, to su njene ideje o ličnoj vrednosti veće i čudnije.

To se najbolje vidi kod sumanutih ideja u sklopu neke psihoze. Na primer, kada osoba ima doživljaj da predsednik države koji govori u televizijskom programu upravo njoj šalje skrivene poruke ili da to čini neka poznata osoba sa estrade, osoba tvrdi da za nju znaju važni ljudi, čime i ona postaje važna.

Istu dobit ima i onaj koji tvrdi da ga neprestano proganjaju ili da pokušavaju da ga vrbuju špijunske organizacije najvećih država.

Korisno je znati da su ideje veličine posledica postojanja niže vrednosti unutar ličnosti.