Zoran Milivojević za „Politiku”: Eskapizam

Pored toga što rade, ljudi imaju potrebu za odmorom i zabavom. Rad dovodi do osećanja umora, a ono je signal da treba prestati s radom i započeti odmaranje. Kada se ljudi odmore, tada dobijaju osećanje energije koje ih motiviše da se ponovo vrate radu. Ali za dobro osećanje, za zadovoljstvo životom, nije dovoljno da se smenjuju ciklusi rada i odmaranja, već je potrebna i zabava. Postoje brojni vidovi zabave, a nju je najlakše definisati kao aktivnost koju ljudi žele da rade i u kojoj uživaju. Mudrost života jeste pronaći pravi odnos između rada, odmora i zabave.

Pretpostavka za to jeste da je su ljudi relativno zadovoljni svojim životom, kao i da se relativno dobro osećaju u svojim privatnim i javnim aktivnostima. Mnogi ljudi se upravljaju na osnovu toga kako se osećaju. Ako im je u nekim situacijama neprijatno, oni žele da ih izbegnu, a ukoliko im je prijatno, oni žele da u njima budu što duže. Kada ljudi beže iz onih situacija i aktivnosti u kojima se ne osećaju prijatno, u one u kojima im je prijatno, do mere da zapostavljaju svoj stvarni život, tada govorimo o eskapizmu.

Početak je bio sanjarenje

Eskapizam dolazi od engleske reči eskejp (escape), koja označava beg, bežanje. Različiti autori različito definišu eskapizam, ali zajedničko je da se uvek odnosi na osobe koje beže od svog stvarnog života u neku aktivnost u kojoj se osećaju prijatno i u kojoj provode veoma mnogo vremena. Iako se u eskapizmu naglašava u šta ljudi beže, njegova suština jeste u onome od čega i zbog čega ljudi beže. Drugim rečima, ljudi koji nisu dovoljno prilagođeni stvarnom životu u kojem postoje problemi, dužnosti, zadaci, neprijatna osećanja, žele da mentalno ili stvarno „pobegnu” u neki drugi svet u kome je sve lakše i prijatnije.

Najstariji oblik eskapizma je sanjarenje, povlačenje iz stvarnog sveta u svet mašte. Iako to danas nije tako često, nekada su deca i mladi provodili sate i sate svakoga dana sanjareći. Kada su došle knjige, posebno romani, begunci od realnosti su svakodnevno satima živeli u svetu literarnih likova koji je stvorila piščeva imaginacija. Nakon toga su došli filmovi i posebno televizija. Poznato je da starije generacije kod nas u proseku gledaju televiziju oko pet sati dnevno.

Ovaj mentalni eskapizam zasnovan je na jednostavnom psihičkom procesu. Kada razmišljamo o problemima i negativnim situacijama, u našoj svesti se pojavljuju slike, mentalne predstave povezane s ovim sadržajima koje izazivaju neprijatna osećanja. Kada gledamo televiziju, upijamo predstave s ekrana, koje u našoj svesti potiskuju one predstave koje su povezane s problemima, tako da se menja naše mentalno stanje, a s njim i naše emocije. Time postižemo da prestajemo da se loše osećamo misleći o problemima, a počinjemo da se osećamo prijatno u skladu s programom kojeg gledamo. Posledica je da ne želimo da prekinemo tu aktivnost u kojoj se dobro osećamo, tako da u ovoj vrsti pasivne zabave provodimo previše vremena.

Napretkom tehnologije ljudi su dobili nove dimenzije za beg od stvarnog života. Tako, na primer, ono što smo ranije zvali kompjuterske igrice, danas su veoma razrađeni digitalni svetovi u kojima može da se živi paralelni život. Iako su igrice digitalni privid, one stvaraju stvarna osećanja kod onih koji ih igraju. Osoba koja je nezadovoljna svojim stvarnim životom, bežaće u paralelni svet u kojem je veoma uspešna.

Tu su i virtuelne društvene mreže, pri čemu se redovno ispušta ono „virtuelno” koje označava nešto što nije stvarno, već je privid stvoren uz pomoć kompjutera. Kako je u svetu društvenih mreža sve mnogo jednostavnije, mnogi su stvarni društveni život umnogome zamenili virtuelnim društvenim životom.

Beg od realnosti

Mladi često sate i sate provode pregledajući „Jutjub”, čak i one sadržaje koji ih zapravo ne zanimaju. Samo da „ubiju vreme”, to jest dosadu. Tu spada i „bindžovanje”, kada se gleda veliki broj epizoda neke TV serije. Od raznih pasioniranih hobija pa nadalje, postoji veliki broj načina kako da se pobegne od realnosti. Zapravo praktično svaka zavisnost je neki oblik eskapizma.

Zašto je pojam eskapizam važan? Kada ljudi nauče pojam, tada bolje „vide” ona ponašanja na koja se on odnosi. Onda im je lakše da uoče da postoji problem. Rešenje nije toliko u smanjenju vremena koje se troši na beg, već u razvijanju znanja i sposobnosti koje su potrebne da se bolje živi u stvarnom svetu.