Не пате само метеоропате

Чим отворе очи, многи имају навику да укључе телевизор како би погледали временску прогнозу. Не занима их температура само због избора гардеробе већ им је битније да на основу временских параметара унапред знају како ће се осећати тог дана. Уколико се најављује да ће жива на Целзијусовој скали прећи 30 и неки подељак – у глави им звони аларм, јер већ знају да ће се лоше осећати.

Овде није реч о умишљеним болесницима већ о метеоропатама, људима осетљивим на температурне промене. Они нису усамљени случајеви јер је чак 30 одсто популације осетљиво на колебање времена. Било да је реч о преласку високе у нижу температуру или обрнуто, да ветар јако дува или да је влажност ваздуха другачија од оне на коју су навикли, метеоропаате осећају тегобе: од поспаности до гушења и мигрене... Најтеже им је ипак пред временске непогоде и то 10 до 20 минута пре него што удари летња олуја, а посебно им смета спарина и врелина која топи асфалт.

Лекари објашњавају да је екстремно висока температура и повећана влажност ваздуха, које су и код нас постале честе, главни проблем који мучи метеоропате. На листи оних који траже помоћ медицинара у најтоплијем периоду године су и потпуно здраве особе. Зато лекари упозоравају грађане да буду опрезни када излазе из својих домова и напомињу да нису узалудни савети др Наде Мацуре о томе да се треба облачити слојевито, проветравати просторије, носити у превозу флашицу с водом... Јер управо ти, наизглед банални савети, и те како могу да допринесу да и они који се јуначе да сваку температуру могу стоички да поднесу без проблема, не заврше у Ургентном центру.

Зато је право питање за лекаре: да ли је дошло време да само најиздржљивији могу да поднесу екстремно високе температуре и честе промене времена? Примаријус др Милица Николић Урошевић, из београдског Дома здравља „Врачар”, одговора да могу – али само под условом да нису под стресом. Она сматра да стрес поспешује појачавање дејства наглих промена температуре и ваздушног притиска на организам, па све то лакше подносе они који лагодно живе, нису забринути и немају здравствене и финансијске проблеме.

Температурне промене заједно са стресним ситуацијама највише утичу на појачавање здравствених тегоба код оних који имају колебање крвног притиска, поремећај функције штитне жлезде, тегобе са желуцем…

– Људи се жале на главобољу, осећај малаксалости и узнемиреност. Врелина али и нагла промена температуре тера у депресију, па људи на своју руку узимају седативе. Обично устану, погледају кроз прозор, кажу: „Ево, опет се променила температура” и падну у „бедак”. Чини се да млађи теже подносе температурне промене и стално коментаришу како им је лоше. А старији мисле да им ништа неће бити па се исцрпљују на врућини и не пију довољно течности, због чега дехидрирају. Једна од најчешћих заблуда је да ће их „убије” промаја, па уопште не проветравају станове – каже др Николић Урошевић.

Професор др Синиша Павловић, кардиолог и заменик директора Пејсмејкер центра Клиничког центра Србије, наглашава да високе температуре саме по себи представљају додатно оптерећење за организам који није потпуно здрав, па се зато и саветује да старије особе избегавају да излазе у најтоплијем делу дана, баш због чињенице да тело за прилагођавање оптерећењу које висока спољна температура доноси троши додатну енергију, а њене резерве су код времешних људи ограничене.

Велики фактор на то како ће се неко осећати, осим високих температура, имају и влажност ваздуха и атмосферски притисак.

Како ће се организам човека понашати када звезда упече а напољу је притом велика влажност ваздуха, зависи и од тога колики ниво крвног артеријског има, али и коју терапију узима уколико има повишен притисак, колико има година, да ли је гојазна...

– Најупадљивији ефекат врућине је везан за феномен ниског притиска, који природно постоји, посебно код млађих жена. Ефекти спољне температуре доводе до његовог додатног снижавања, чиме се прелази граница у којима се осећају симптоми као што су малаксалост и слабија толеранција напора, несвестица, па све до колапсних стања и губитака свести. Сличан феномен виђамо и код особа које се лече од повишеног нивоа притиска који, међутим, током летњих месеци може бити исувише низак, па редовну терапију у договору с лекаром треба прилагодити тим околностима и умањити дозе лекова – истиче др

Павловић.

Сам низак притисак најчешће не изазива значајније поремећаје, али је потребно да људи буду опрезни, саветује др Павловић, јер сличне сметње могу да дају и други поремећаји, попут ниског нивоа шећера у крви.

Више посла током летњих врућина имају и пулмолози, јер тренутне временске прилике не иду у прилог оболелима од астме и хроничне опструктивне болести плућа. Они на врелини теже дишу и имају чешће нападе, посебно онда када се висока температура удружи с високом влажношћу ваздуха. Висока температура, истиче професор др Александра Дудварски Илић, из Клинике за пулмологију Клиничког центра Србије, окидач је за сужење дисајних путева који могу да изазову асматични напад.

– Замислите здраву особу коју на 35 степени Целзијусових терате да има тежак физички тренинг. То јој много тешко пада. Е тако се осећају асматичари када је напољу врућина. Временске прилике не погодују ни пацијентима с алергијама јер у летњим врелим месецима долази до веће концентрације полена у ваздуху и гриња у завесама и теписима. Све особе које имају проблема с плућним болестима морају да избегавају излазак напоље у најтоплијем делу дана, а ако морају да иду на пример на посао, онда треба да бораве у расхлађеним просторијама. Клима-уређаји су добри за асматичаре али је важно да се филтери на уређају редовно чисте – сматра др Дудварски Илић.

Велике врућине нису пријатне ни за бебе па их зато на врелини посебно треба надгледати. Уколико је малишаново лице црвеније него обично, има ситни осип и убрзано дише, а уз то је немирније него обично и не може да спава, то могу да буду знаци прегревања па је важно да их родитељи расхладе.

Отицање ногу код трудница

Врућине не пријају ни трудницама, које највише мука имају с отицањем ногу. Гинеколог др Мима Фазлагић саветује будућим мајкама у поодмлаклој трудноћи да избаце со из исхране и узимају лакшу храну као што су супе, чорбе, салате, поврће и воће.

– Неколико пута у току дана је неопходно одморити се с подигнутим ногама и смањити напоре. Препоручују се чешћа туширања млаком водом, уз довољно уношење течности, пре свега воде и чајева – додаје др Фазлагић.