И због витамина се „пада“ на допингу

Српски спортисти, који ће представљати нашу земљу на Олимпијским играма у Рио де Женеиру, прошли су све досадашње допинг контроле, тако да нема бојазни да ће неко од њих изостати из националног тима због коришћења недозвољених средстава. Они ће поново бити тестирати на борилиштима у Бразилу, а под посебном лупом допинг контролора биће освајачи медаља.

Правило је такво да допинг контролор који обавља тестирање долази ненајављено код спортисте и тражи да он пред њим да узорак урина или му узима узорак крви за анализу. Узорци се стављају у две посебне бочице и носе у сертификовану лабораторију на анализу. Лабораторије не знају чије крв и урин тестирају јер су на бочицама само означени бројеви. Уколико је узорак позитиван, следи поступак испитивања околности и потенцијалног кажњавања спортисте. Највероватније је један од разлога за суспензију неких руских спортиста са Олимпијских игара, о чему се највише прича ових дана и то што је њихова лабораторија изгубила сертификат за рад, односно што није добро обављала поступак контролисања узорака.

– Мислим да и руска и друга страна имају веома чврсте аргументе због чега сматрају да треба или не треба да се нађу на Олимпијским играма. Ипак, постоји могућност да ће неки спортисти бити оштећени ради неког „вишег циља”, односно борбе против допинга – истиче за „Политику” др Јелена Сузић-Лазић, супервизор за антидопинг контроле на такмичењима која се организују под капом Међународне кошаркашке федерације ФИБА и некадашњи стручни сарадник за контролу и едукацију у Антидопинг агенцији Србије. Ова докторка, иначе интерниста Клинике за кардиологију у београдском Клиничко-болничком центру „Др Драгиша Мишовић”, појашњава да досадашње искуство у свету показује да највише допинга има у бициклизму, боди билдингу, дизању тегова, рвању, боксу, атлетици. У колективним спортовима се углавном извлаче играчи који ће бити тестирани, а ретко када се контролише цео тим.

– Није наша ингеренција да одлучујемо колико ће неко добити забрану учествовања на такмичењима. Казнама се не баве лекари већ правници. За 11 година, колико постоји национална антидопинг агенција, забележено је око 60 позитивних допинг тестова спортиста из Србије. Спортисти који су кажњени због допинга се тестирају током трајања забране такмичења исто као и активни спортисти јер их казна не ослобађа тестирања – каже др Сузић-Лазић, која се ових дана вратила са Европског кошаркашког првенства за младе до 20 година, где је била задужена за допинг контроле спортиста.

Српске друштвене мреже усијале су се ових дана због тога што је скакачица у даљ Ивана Шпановић за годину дана тестирана чак 15 пута. Медији су пренели да је она на свом Твитер налогу написала да је за 24 часа тестирана чак три пута! Навијачи су замерили контролорима на малтретирању наше шампионке, а она је једноставно одговорила да то тако треба и да ће тако бити докле год је у спорту.
– Ивана Шпановић је имала успешну сезону и доста успеха и треба да прихвати, као и други спортисти, да може да буде тестирана у било ком тренутку. То што је тестирана три пута у току дана могло би за неког да буде малтретирање, али се понекад тако ради због природе и начина излучивања забрањених супстанци из организма, што се види на таквим контролама. Тестирања су обављана по закону али би можда било боље да су рађена рационалније, односно да су била боље кооординисана. Наше спортисте контролишу и домаћи и међународни стручњаци. Уколико спортиста одбије допинг контролу, кажњава се као да је допинг позитиван. Када се планирају тестирања ван такмичења, трудимо се да што је могуће мање узурпирамо дневни ритам спортиста, односно да то не буде рано ујутру или сувише касно. Играчи некад сматрају да их правила ремете јер морају редовно да пријављују где ће бити сваког дана у одређено време. Не обожавају да иду на контроле али су схватили да је то неоходно како би се одржао фер-плеј у спорту – додаје наша саговорница.

Познате су разне методе у покушају да се завара допинг контрола. Било је случајева да спортиста помоћу катетера покуша да „подвали” туђ урин на тестирање. Својевремено је бивши боксер Мајк Тајсон признао да је варао на допинг контроли уз помоћ лажног пениса, а Ленс Армстронг да је користио недозвољене препарате међу којима је и хормон тестостерон. Због тога му је одузето седам титула на Тур де Франсу.

– Позитиван допинг тест не значи обавезно да је спортиста узимао нешто како би побољшао успешност. Био је познат случај једног пливача код кога је пронађен повишен ниво бета ХЦГ-а у крви, који се иначе јавља код трудница. То је означено као допинг а испоставило се да је код њега рак тестиса узроковао појаву бета ХЦГ-а. Дешава се у пракси да налаз узорка показује да је спортиста користио дроге, попут кокаина и марихуане. То је било у случају пливача Мајкла Фелпса који је користио марихуану. Данас се много истражује о томе какав је профил спортисте који ће да вара тј. не поштује антидопинг правила. Постоји мишљење да ће то да уради онај који користи много суплемената. Ипак, требало би узети у обзир да, према студијама, између 50 и 90 одсто спортиста користи дијететске суплементе, као што су витамини, минерали, протеини. Зато би било погрешно закључити да ће сви они да варају – истиче др Сузић-Лазић.

Велики проблем постоји са коришћењем витамина и других суплемената. Студија Међународног олимпијског комитета показала је да је између 15 и 20 одсто суплемената које користе спортисти контаминирано са неким допинг супстанцама. Тако се догађа да на етикети неког производа не стоји да садржи забрањену супстанцу, па је спортиста узима, а после се испостави да у траговима има нешто што није дозвољено, због чега „падне” на допинг контроли. Да не би упали у замку коришћења недозвољених средстава, спортисти морају сваке године да прате актуелну листу забрањених супстанци и метода. На овој листи се налазе бројне супстанце, од којих неке не доводе директно до побољшања спортског резултата.

– Дешавало се да неки спортисти користе диуретике да би брже избацили „озбиљније“ допинг супстанце као што су анаболици. Зато су они стављени на листу забрањених. Бета блокатори су, на пример, забрањени за спортисте-стрелце. Они не значе неком тркачу да боље трчи, али код стрелаца могу да утичу на прецизност и на боље гађање, да имају минимална померања руке. Ипак, спортисти који су болесни и морају да користе неки лек који је забрањен могу да траже дозволу од посебног одбора за терапеутско коришћење спорног медикамента– додаје наша саговорница.

Својевремено су биле актуелне приче у медијима о томе како је могуће да Новак Ђоковић постиже савршене резултате и да ли се то заправо може учинити без допинга. Др Сузић-Лазић сматра да је то био својеврсни медијски линч, јер та прича није потекла из ниједне антидопинг организације. Новак Ђоковић је често тестиран, додаје она, и представља спортисту за пример у сваком смислу.

Случај Марије Шарапове

У последње време највише прашине у јавности је било због тога што је чувена тенисерка Марија Шарапова добила позитиван налаз допинг теста, због чега је добила забрану бављења тенисом од две године. Она је користила лек „милдронат”, који је забрањен од 1. јануара.

– Тај лек код нас није регистрован. Када смо пре неколико година радили истраживање о коришћењу лекова и суплемената код спортиста, приметили смо да неки спортисти користе милдронат али готово да није било радова о његовој ефикасности, односно утицају на спортски резултат. Он се користи за бољу исхрањеност срчаног мишића код особа са обољењима срца. Моје мишљење је да је он Шараповој донео више штете него користи. Сигурна сам да би она и без њега освајала титуле – сматра др Сузић-Лазић.

У Пекингу и Лондону тест није прошло још 45 спортиста

Међународни олимпијски комитет (МОК) саопштио је да је, након поновних тестирања најновијим научним методама, утврђено да је још 45 спортиста, од чега 23 освајача медаља, било позитивно на антидопинг тесту на Олимпијским играма у Пекингу 2008. и Лондону 2012. године.

– То нам је знак да борба против допинга мора да буде континуирана и да су важна истраживања у тој области – додаје др Сузић-Лазић.