I zbog vitamina se „pada“ na dopingu

Srpski sportisti, koji će predstavljati našu zemlju na Olimpijskim igrama u Rio de Ženeiru, prošli su sve dosadašnje doping kontrole, tako da nema bojazni da će neko od njih izostati iz nacionalnog tima zbog korišćenja nedozvoljenih sredstava. Oni će ponovo biti testirati na borilištima u Brazilu, a pod posebnom lupom doping kontrolora biće osvajači medalja.

Pravilo je takvo da doping kontrolor koji obavlja testiranje dolazi nenajavljeno kod sportiste i traži da on pred njim da uzorak urina ili mu uzima uzorak krvi za analizu. Uzorci se stavljaju u dve posebne bočice i nose u sertifikovanu laboratoriju na analizu. Laboratorije ne znaju čije krv i urin testiraju jer su na bočicama samo označeni brojevi. Ukoliko je uzorak pozitivan, sledi postupak ispitivanja okolnosti i potencijalnog kažnjavanja sportiste. Najverovatnije je jedan od razloga za suspenziju nekih ruskih sportista sa Olimpijskih igara, o čemu se najviše priča ovih dana i to što je njihova laboratorija izgubila sertifikat za rad, odnosno što nije dobro obavljala postupak kontrolisanja uzoraka.

– Mislim da i ruska i druga strana imaju veoma čvrste argumente zbog čega smatraju da treba ili ne treba da se nađu na Olimpijskim igrama. Ipak, postoji mogućnost da će neki sportisti biti oštećeni radi nekog „višeg cilja”, odnosno borbe protiv dopinga – ističe za „Politiku” dr Jelena Suzić-Lazić, supervizor za antidoping kontrole na takmičenjima koja se organizuju pod kapom Međunarodne košarkaške federacije FIBA i nekadašnji stručni saradnik za kontrolu i edukaciju u Antidoping agenciji Srbije. Ova doktorka, inače internista Klinike za kardiologiju u beogradskom Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović”, pojašnjava da dosadašnje iskustvo u svetu pokazuje da najviše dopinga ima u biciklizmu, bodi bildingu, dizanju tegova, rvanju, boksu, atletici. U kolektivnim sportovima se uglavnom izvlače igrači koji će biti testirani, a retko kada se kontroliše ceo tim.

– Nije naša ingerencija da odlučujemo koliko će neko dobiti zabranu učestvovanja na takmičenjima. Kaznama se ne bave lekari već pravnici. Za 11 godina, koliko postoji nacionalna antidoping agencija, zabeleženo je oko 60 pozitivnih doping testova sportista iz Srbije. Sportisti koji su kažnjeni zbog dopinga se testiraju tokom trajanja zabrane takmičenja isto kao i aktivni sportisti jer ih kazna ne oslobađa testiranja – kaže dr Suzić-Lazić, koja se ovih dana vratila sa Evropskog košarkaškog prvenstva za mlade do 20 godina, gde je bila zadužena za doping kontrole sportista.

Srpske društvene mreže usijale su se ovih dana zbog toga što je skakačica u dalj Ivana Španović za godinu dana testirana čak 15 puta. Mediji su preneli da je ona na svom Tviter nalogu napisala da je za 24 časa testirana čak tri puta! Navijači su zamerili kontrolorima na maltretiranju naše šampionke, a ona je jednostavno odgovorila da to tako treba i da će tako biti dokle god je u sportu.
– Ivana Španović je imala uspešnu sezonu i dosta uspeha i treba da prihvati, kao i drugi sportisti, da može da bude testirana u bilo kom trenutku. To što je testirana tri puta u toku dana moglo bi za nekog da bude maltretiranje, ali se ponekad tako radi zbog prirode i načina izlučivanja zabranjenih supstanci iz organizma, što se vidi na takvim kontrolama. Testiranja su obavljana po zakonu ali bi možda bilo bolje da su rađena racionalnije, odnosno da su bila bolje kooordinisana. Naše sportiste kontrolišu i domaći i međunarodni stručnjaci. Ukoliko sportista odbije doping kontrolu, kažnjava se kao da je doping pozitivan. Kada se planiraju testiranja van takmičenja, trudimo se da što je moguće manje uzurpiramo dnevni ritam sportista, odnosno da to ne bude rano ujutru ili suviše kasno. Igrači nekad smatraju da ih pravila remete jer moraju redovno da prijavljuju gde će biti svakog dana u određeno vreme. Ne obožavaju da idu na kontrole ali su shvatili da je to neohodno kako bi se održao fer-plej u sportu – dodaje naša sagovornica.

Poznate su razne metode u pokušaju da se zavara doping kontrola. Bilo je slučajeva da sportista pomoću katetera pokuša da „podvali” tuđ urin na testiranje. Svojevremeno je bivši bokser Majk Tajson priznao da je varao na doping kontroli uz pomoć lažnog penisa, a Lens Armstrong da je koristio nedozvoljene preparate među kojima je i hormon testosteron. Zbog toga mu je oduzeto sedam titula na Tur de Fransu.

– Pozitivan doping test ne znači obavezno da je sportista uzimao nešto kako bi poboljšao uspešnost. Bio je poznat slučaj jednog plivača kod koga je pronađen povišen nivo beta HCG-a u krvi, koji se inače javlja kod trudnica. To je označeno kao doping a ispostavilo se da je kod njega rak testisa uzrokovao pojavu beta HCG-a. Dešava se u praksi da nalaz uzorka pokazuje da je sportista koristio droge, poput kokaina i marihuane. To je bilo u slučaju plivača Majkla Felpsa koji je koristio marihuanu. Danas se mnogo istražuje o tome kakav je profil sportiste koji će da vara tj. ne poštuje antidoping pravila. Postoji mišljenje da će to da uradi onaj koji koristi mnogo suplemenata. Ipak, trebalo bi uzeti u obzir da, prema studijama, između 50 i 90 odsto sportista koristi dijetetske suplemente, kao što su vitamini, minerali, proteini. Zato bi bilo pogrešno zaključiti da će svi oni da varaju – ističe dr Suzić-Lazić.

Veliki problem postoji sa korišćenjem vitamina i drugih suplemenata. Studija Međunarodnog olimpijskog komiteta pokazala je da je između 15 i 20 odsto suplemenata koje koriste sportisti kontaminirano sa nekim doping supstancama. Tako se događa da na etiketi nekog proizvoda ne stoji da sadrži zabranjenu supstancu, pa je sportista uzima, a posle se ispostavi da u tragovima ima nešto što nije dozvoljeno, zbog čega „padne” na doping kontroli. Da ne bi upali u zamku korišćenja nedozvoljenih sredstava, sportisti moraju svake godine da prate aktuelnu listu zabranjenih supstanci i metoda. Na ovoj listi se nalaze brojne supstance, od kojih neke ne dovode direktno do poboljšanja sportskog rezultata.

– Dešavalo se da neki sportisti koriste diuretike da bi brže izbacili „ozbiljnije“ doping supstance kao što su anabolici. Zato su oni stavljeni na listu zabranjenih. Beta blokatori su, na primer, zabranjeni za sportiste-strelce. Oni ne znače nekom trkaču da bolje trči, ali kod strelaca mogu da utiču na preciznost i na bolje gađanje, da imaju minimalna pomeranja ruke. Ipak, sportisti koji su bolesni i moraju da koriste neki lek koji je zabranjen mogu da traže dozvolu od posebnog odbora za terapeutsko korišćenje spornog medikamenta– dodaje naša sagovornica.

Svojevremeno su bile aktuelne priče u medijima o tome kako je moguće da Novak Đoković postiže savršene rezultate i da li se to zapravo može učiniti bez dopinga. Dr Suzić-Lazić smatra da je to bio svojevrsni medijski linč, jer ta priča nije potekla iz nijedne antidoping organizacije. Novak Đoković je često testiran, dodaje ona, i predstavlja sportistu za primer u svakom smislu.

Slučaj Marije Šarapove

U poslednje vreme najviše prašine u javnosti je bilo zbog toga što je čuvena teniserka Marija Šarapova dobila pozitivan nalaz doping testa, zbog čega je dobila zabranu bavljenja tenisom od dve godine. Ona je koristila lek „mildronat”, koji je zabranjen od 1. januara.

– Taj lek kod nas nije registrovan. Kada smo pre nekoliko godina radili istraživanje o korišćenju lekova i suplemenata kod sportista, primetili smo da neki sportisti koriste mildronat ali gotovo da nije bilo radova o njegovoj efikasnosti, odnosno uticaju na sportski rezultat. On se koristi za bolju ishranjenost srčanog mišića kod osoba sa oboljenjima srca. Moje mišljenje je da je on Šarapovoj doneo više štete nego koristi. Sigurna sam da bi ona i bez njega osvajala titule – smatra dr Suzić-Lazić.

U Pekingu i Londonu test nije prošlo još 45 sportista

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) saopštio je da je, nakon ponovnih testiranja najnovijim naučnim metodama, utvrđeno da je još 45 sportista, od čega 23 osvajača medalja, bilo pozitivno na antidoping testu na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. i Londonu 2012. godine.

– To nam je znak da borba protiv dopinga mora da bude kontinuirana i da su važna istraživanja u toj oblasti – dodaje dr Suzić-Lazić.