Исламисти губе територије, појачавају тероризам

Серија самоубилачких напада на четири континента упозорава последњих месеци да се Исламска држава (ИД) окреће рудиментарној али ефикасној тактици, а самоубилачки масакри показују у ком правцу њена идеологија расте док се територије под њеном контролом у Ираку и Сирији смањују.

Иако се у временима свог настанка од Ал Каиде разликовала управо по томе што се оријентисала на контролу територије а не на класични тероризам, губици које је калифат претрпео ове године нагнали су лидере исламиста да уместо бојишта Ирака и Сирије нове циљеве потражи по свету.

Процењује се да је ИД у првих шест месеци ове године изгубила 12 одсто територије Ирака и Сирије коју је заузела у муњевитом налету лета 2014, а у Багдаду тврде да је само у Ираку изгубила половину територије.

Под ударом противника, исламисти своје команде, медијске и финансијске центре пребацују у иностранство, показујући адаптабилност, виталност, велику мобилност и способност тактичке и стратешке мутације. Тако, док губи територију на Блиском истоку, Исламска држава истовремено шири своје глобално присуство.

Све то значи да се групација Абу Бакра ел Багдадија лагано трансформише од по Курану прављене квазидржаве са територијалним поседима у тајновиту, дифузну мрежу без снажне хијерархије и контроле са огранцима по Азији, Европи и Америци.

Интензивнији сигнали измењене тактике уочљиви су у последњих шест месеци, после пада Фалуџе у Ираку и губитка положаја дуж сиријско-турске границе. Убрзо је уследила кампања самоубилачких акција током овогодишњег „крвавог рамазана” у коме је страдало 350 особа широм света.

Не одустајући од амбиције да буде лидер светске џихадистичке заједнице, ИД своје припаднике полако припрема за гашење калифата покушавајући да ограниче штету сопствене репутације међу следбеницима који Исламску државу и даље доживљавају као незаустављиву војну и моралну силу.  „Да ли ћемо ми бити поражени а ви бити победници уколико заузмете Мосул, Сирт или Раку”, поручио је у мају званични представник Исламске државе Абу Мухамед ел Аднани, помињући „престонице” ИД у Ираку, Либији и Сирији. „Свакако не.”

Потом је у јуну индикативан уводник освануо у „Ал Наби”, недељној публикацији исламиста. За разлику од 2014, када се формирање калифата славило као почетак нове епохе светске историје, уводник под насловом „Илузије крсташа у ери калифата” поручује да ће калифат наставити да живи чак и уколико његови градови падну под контролу западних и руских „крсташа”.

Порука је јасна: губитак територије не значи губитак способности да ударимо где желимо. Екстремистичке организације одувек су желеле да привуку пажњу тероризмом, али крвави напади од Даке, Багдада, Истанбула, Медине, Орланда, Сан Бернардина, Париза, Брисела, Нице или Минхена у значајној су мери одговори за губитке које исламисти трпе по Ираку и Сирији.

Промена тактике уочљива је и у пропаганди исламиста. Успешно користећи друштвене мреже, избегавајући замке које им постављају „Фејсбук” или „Твитер”, исламисти данас не позивају следбенике из света да се придруже калифату.  Инспиришу их на тероризам тамо где живе.

Напади по Европи су показали да је одзив „усамљених вукова” застрашујуће ефикасан. Индивидуалце допуњују добро организовани терористички тимови који своје акције потписују Исламском државом. Сем локалних „спавача”, полиција процењује да се најмање 2.000 бораца вратило у европске земље где су се већ одазвали позивима на убијање „неверника” или планирају нове акције.

Глобалне терористичке аспирације нису нове и враћају у време претече ИД, Ал Каиде Ирака коју је предводио јордански терориста Абу Мусаб ел Заркави: „Спроводимо џихад док су наше очи окренуте Ал Кудсу (Јерусалиму). Боримо се овде, а наш циљ је Рим.”

Губитак физичких склоништа несумњив је ударац Исламској држави јер ограничава могућности обуке регрута, планирања терористичких операција али и финансирања. Порази на терену драматично су смањили приходе од шверца ирачке и нафте са истока Сирије, што је довело да смањења плата борцима калифата, подизањем пореза и повећавања казни за кршење кодова понашања у складу са шаријом која важи у теократским енклавама.

Напредовање ирачких снага, Курда, регуларне сиријске армије или побуњеника, уз ваздушну подршку Русије и коалиције под вођством САД, подразумева да ће ИД интензивирати тероризам јер је то начин да својим следбеницима широм света поручују да су и даље јаки и да ће задржати командну позицију организовањем и инспирисањем тероризма. „Порука свим припадницима коалиције против нас: нећемо заборавити, доћи ћемо у ваше земље и гађати вас, овако или онако”, поручио је један оперативац Исламске државе и пре најновије серије напада по Европи.

Веровање да је кампања самоубилачких акција Исламске држава израз њене слабости, „последње оружје”, значи непознавање хибридне природе ове групе која стално меша елементе конвенционалног и герилског ратовања

Исламисти симултано освајају и губе територије, користе терор и насиље како би остварили политичке циљеве. Ко хоће да их победи, мора да их победи на оба фронта.

Ради се о пажљиво планираној стратегији којом се не само шири страх и наносе губици већ се по свету поткопава поверење људи у способност њихових влада да их заштите.

Децентрализована природа организације омогућава исламистима да остану озбиљна претња за догледно време. До тренутка коначног пораза Исламске државе живећемо у опасним временима.