Губимо ли битку за хлађење планете

У завршници 2015, најтоплије године икад забележене, историјски споразум о ограничавању глобалног загревања потписало је 195 земаља. На самиту у Паризу светски лидери су тада сложно ставили судбину животне средине на прво место, а споразум су први пут прихватиле и земље које су највише затезале у ранијим сличним покушајима. Догађај достојан закључка да је догорело до ноктију. Ипак, исход намера ових преобраћеника у борби за хлађење планете не треба гледати апокалиптично као чувени британски научник Џејмс Лавлок, који је „Гардијану” рекао да је за спасавање Земље касно и да је то сада пусти романтичарски сан.

Лавлок је давно закључио да ће до 2020. године екстремно време постати стандард, а да ће до 2040. већи део Европе личити на Сахару, када ће део Лондона завршити под водом. Ипак, не би било згорег да недавне, у новијој историји незапамћене суше, поплаве, урагани и пожари потписнике својеврсног акта освесте толико да споразуму не доделе судбину претходних, неуспелих покушаја.

Наиме, период од јула 2015. до јуна 2016. најтоплији је икада забележен. Ако су просечне температуре 2014. и 2015. биле највише до тада, а темпо раста се наставља, ово је први пут у историји да се три године заредом планета константно загрева. У јеку Париског самита енглеска национална метеоролошка служба „Мет офис” закључила је да ћемо тек осетити најтоплију годину у историји, праћену дивљим олујама и поплавама и да ће се глобално загревање убрзао наставити. Стога је 2014, кад је најгора суша у последњих осам деценија погодила Сао Паоло, само прва година у низу која је достигла један степен глобалног загревања.

Ефекти климатских промена суочавају нас са чешћом појавом сушних периода који су изазвали пожаре у Калифорнији, већ пет година узастопно погођеној сушама најгорим у последњих 1.200 година.

Уз штетне гасове, на загревање делује и феномен Ел Нињо, све интензивнији. Сетимо се да је кумовао незапамћеним сушама које су спречиле пловидбу великих бродова Панамским каналом – што му је одсекло 20 одсто промета. С друге стране хара други екстрем – поплаве су у јуну однеле животе у Француској, Немачкој, Аустрији, Белгији, Пољској... У стању природне катастрофе на подручју Лоаре за три дана пало је кише као за шест недеља, а Сена је набујала до рекордног нивоа.

Пре два месеца ватра је прогутала канадски град Форт Мекмари у покрајини Алберта, а пламен се проширио у суседну провинцију Саскачеван.

Научник Тоби Аулт с Универзитета Корнел за „Индепендент” оцењује да су мегасуше изгледније како расте температура глобалног загревања, а прва на удару су подручја с већ смањеном количином падавина, која ће задесити судбина звана хуманитарна криза. На дан отварања децембарског самита, Пекинг је први пут у историји укључио црвену лампицу због незапамћеног нивоа загађења смогом. Тада је и ваздух у Делхију постао и званично отрован.

Битка с екстремима који односе животе и зову се поплаве, суше или имају боју пепела а укус спрженог угља, стварна је у великом делу света, као и битка са другим екстремом – терористима.

Пре неколико дана амерички државни секретар Џон Кери рекао је да су климатске промене опасне исто као претња коју носи Исламска држава, али им се придаје мањи значај. У прилог иде статистика која показује да више људи страда од временских непогода него од терористичке руке.

И шеф Беле куће Барак Обама изједначио је тероризам и глобално загревање, „против којих се свет мора ујединити зарад будућности своје деце”. Али деца у Африци не воле будућност. У њој виде жешћу сушу која уништава усеве и сеје глад. У Малавију и Зимбабвеу у априлу је проглашено стање природне катастрофе због несташице хране, најгоре у последњој деценији, које разара и Мозамбик и Замбију. Један од најсувљих двогодишњих периода у новијој историји погодио је скоро половину Индије, која је у мају забележила најтоплији викенд икада. Због високих температура око 250.000 људи у Кини бори се с проблемом недостатка питке воде. Агенција Синхуа известила је да су ове године покрајину Лијаонинг погодиле најгоре суше од 1951. године.

Правно обавезујући Париски споразум има за циљ да пораст глобалне температуре ограничи испод два степена Целзијусова, с тежњом ка спуштању овог прага на 1,5 степени – што енглески „Мет офис” сматра илузорним. Есенција историјског самита јесте подстицање трансформације глобалне енергетске привреде да се уместо на фосилна горива ослања на употребу ветра, соларне енергије и других чистих извора.

Поносно уздигнутим главама светских лидера у завршници париског скупа претходио је надахнут говор генералног секретара УН-а Бан Ки Муна, који их је храбрио рекавши да „милијарде људи зависе од њихове мудрости”.

„Гардијан” је са самита известио овако: „У односу на оно шта је могло да се деси, ово је чудо. У односу на оно како би требало да буде, ово је катастрофа”.

Климатске промене за Трампа су само мит

Републикански кандидат за председника Доналд Трамп климатске промене назива митом, пише АП. Однос према климатским променама прецизније открива политичку оријентацију испитаника једне америчке анкете, па их већином десничари не сматрају човековим делом, већ природним током ствари.