Срби се све мање жале Стразбуру

Србија више није земља са највећим бројем представки грађана пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Наша земља налази се „тек” на 12. месту и то иза Украјине, Русије, Турске, Италије, Мађарске, Румуније, Грузије, Пољске, Словеније, Азербејџана и Молдавије.

Број је, према подацима Државног правобранилаштва, смањен због одбацивања већине представки у предметима који су се односили на исплату „ратних дневница”, али и закључења пријатељских поравнања, а у чему Европски суд има добро установљену праксу.

На мањи број представки утицало је и то што од 2008. године, пре обраћања суду у Стразбуру, грађани Србије морају да исцрпе сва правна средства у својој земљи. Тек ако у томе не успеју (ако им буде одбијена уставна жалба), имају право да се обрате Европском суду.

– Због великог броја прилива предмета против свих европских држава, Европски суд за људска права изменио је свој Пословник о раду и увео нова правила која подразумевају строже услове за подношење представки. Циљ ових измена је побољшање ефикасности суда и убрзање испитивања представки – кажу у Државном правобранилаштву за „Политику”.

У првој фази поступка, Европски суд одбаци чак око 90 одсто представки и то најчешће зато што нису испуњени услови за њихово изјављивање, прописани Европском конвенцијом за заштиту људских права. Неретко се дешава и да се грађани Србије суду у Стразбуру обраћају не знајући да он није надлежан за поступање у конкретној ствари, а догађа се и да не поштују рок у коме оне морају да буду изјављене.

– Пред Европским судом за људска права тренутно се у раду налази око 1.200 предмета изјављених против Републике Србије. На крају прошле године укупан број био је око 1.500. То нису само предмети из ове и претходне, већ и из ранијих година. Највећи број њих односи се на притужбе поводом неразумно дугог трајања судских поступака, због неизвршења судских одлука донетих против предузећа са већинским друштвеним капиталом, као и на предмете у вези са старом девизном штедњом и исплатом „косовских” пензија – речено је за „Политику” у Државном правобранилаштву.

Према подацима из ове државне институције, Европски суд за људска права је до сада у односу на Србију донео укупно 145 пресуда, од чега је 17 донето у прошлој, а 16 у овој години.

– На основу пресуда и одлука Европског суда за људска права донетих против Републике Србије (пресуде и одлуке и из ранијих година), у овој години, на име нематеријалне штете исплаћено је 42.143.215 динара, а на име материјалне 243.728.691 динар – наводе у Државном правобранилаштву.

Највећи износ, 1.201.697 динара, по пресуди Европског суда за људска права наша земља морала је да исплати Зорици Јовановић из Ћуприје која се овом суду обратила поводом случаја „несталих беба”.

Према наводима представке коју је поднела стразбуршком суду, Јовановићева је 28. октобра 1983. родила здраво дете у болници у Ћуприји. Међутим, три дана касније, када је требало да напусти породилиште са бебом, обавештена је да је њен син умро. Покушала је да уђе у део породилишта, где је беба провела ноћ, али јој је то онемогућено. Тело бебе није добила, као ни извештај са аутопсије, нити информацију где је беба наводно сахрањена.

После заседања и разматрања њене представке, суд у Стразбуру, закључио је да су у случају ове жене прекршена права на породични живот, пошто држава Србија није успела да јој пружи уверљиве информације шта се десило с њеним сином.

И случај „гардиста” пред Европским судом

Тужба против Србије коју је породица гардисте Драгана Јаковљевића, настрадалог 5. октобра 2004. године у кругу војног објекта „Караш” на Топчидеру, поднела Европском суду за људска права у Стразбуру нашла се пред судијама ове правосудне установе прошле године. За чланове породице настрадалог војника спорна је пресуда некадашњег Окружног суда у Београду којом је истражни судија који је радио на случају Вук Туфегџић ослобођен оптужби да је клеветама повредио углед њиховог сина у време док се водила истрага о погибији гардиста у Топчидеру.

У изјавама коју је дао медијима, пуномоћник породице Јаковљевић, Предраг Савић, рекао је да је охрабрујуће да је представка коју су поднели суду у Стразбуру достављена држави на одговор чиме је прошла прву фазу поступка. У овој фази Европски суд за људска права одбаци чак око 90 одсто представки.