Београђанима струја скупља него Швеђанима

Потрошња струје у прошлој години већа је за око 3,1 одсто него у 2014. години, с тим што су домаћинства била најштедљивија па су у укупној потрошњи најмање и учествовала с око 1,9 одсто. Међутим, с обзиром на то да су прогнозе раста потрошње струје у наредним годинама просечно око један одсто, неопходно је да се тај даљи скок покрива продужењем радног века и снаге постојећих и изградњом нових електрана, наводи се у годишњем извештају о раду Агенције за енергетику Србије (АЕРС), која даје сагласност на поскупљење струје и гаса.

Будући да Србија у последњих 25 година није саградила ниједан нови блок за производњу струје, у том смислу је најреалније очекивати да то буде трећи блок Термоелектране „Костолац Б”, којим би се покриле недостајуће количине електричне енергије.Битан предуслов одрживог развоја енергетског система је адекватна ценовна политика предвидива и за купце и за инвеститоре, али и раст цене струје за социјално најугроженија домаћинства у Србији, којих је, према подацима, много мање од броја који би према евиденцији требало заштитити.

Подаци „Еуростата” показују да је цена струје у Србији у другој половини прошле године била најнижа, посматрано са и без ПДВ-а од 20 одсто и такси. Јефтинија је не само у односу на развијене европске државе него и на земље у региону. Цена струје у нашој земљи најнижа је и поред

чињенице да је акциза на струју, уведена прошле године под притиском ММФ-а, од 7,5 одсто међу највишим у ЕУ.

Цена струје без такси је 4,99 евроценти по киловату, док је ПДВ 1,46 евроценти. После Србије најјефтинију струју има Албанија 6,63, БиХ 7,08, Бугарска 7,98 евроценти.

Најскупљи киловат плаћају Британци 20,79 евроценти по киловату, плус ПДВ, док је у Данској такса на електричну енергију 21,02 одсто, а киловат струје 9,40 евроценти.

Струја у Србији, међутим, није најјефтинија ако се у обзир узме разлика у животном стандарду од земље до земље, па и главних градова. Тако цена електричне енергије у Београду није најнижа у односу на цене у другим главним градовима Европе. Стокхолм и Хелсинки имају нижу цену струје, узимајући у обзир управо однос зарада и цене киловата.

Цена струје у Хелсинкију је четири евроценти по киловат-часу, Стокхолму 3,5, док је у Београду 5,3, баш као и у Бечу, иако је куповна моћ у сваком од ових градова далеко изнад наше престонице.

С друге стране, с обзиром на то да су индустријски потрошачи у Србији могли да бирају од кога ће на слободном тржишту куповати струју, цене киловата без такси и ПДВ-а много су ближе ценама у другим европским државама, па чак и веће, попут Данске, Норвешке, Шведске, Финске и БиХ. У Србији је киловат за индустрију у децембру 2015. године коштао 6,3 евроценти без ПДВ-а. Јефтиније су струју плаћали у БиХ и Шведској.

Будући да се Србија обавезала да ће поштовати одредбе ЕУ и енергетске заједнице и до 2020. године обезбедити да учешће зелених киловата у укупној производњи струје буде 27 одсто, неопходно је обезбедити више од 3.500 гигават-сати струје годишње. Прерачунато то је 3,5 милијарди киловата струје или 10 одсто ЕПС-ове годишње производње.

Како би поред струје Србија имала и сигурно снабдевање гасом препорука АЕРС-а је нова гасна интерконекција градњом гасовода НишСофија?, који је у садашњим условима пројекат с највећим степеном извесности градње.

Добра вест је што је потрошња гаса у прошлој години порасла за око три одсто, на шта је у највећој мери утицао пад цене за око 35 одсто, а што није био довољан разлог да топлане снизе цену грејања. Потрошња је порасла у топланама и домаћинствима, али је опала у индустрији.

Подаци Еуростата„” показују да Србија нема најјефтинији гас, већ да се плаво гориво по нижој цени продаје у Румунији, Мађарској и Бугарској.

У другом полугодишту прошле године кубик гаса без ПДВ-а у Србији је коштао 3,64 евроцента по киловат-часу, док су такса и ПДВ 0,36 евроценти. Домаћинства у Румунији гас плаћају 1,79 евроценти, Мађарској 2,77, Бугарској 3,26 без ПДВ-а и такси.

Ако се, међутим, поново узме у обзир животни стандард, разлике у зарадама од града до града у земљама ЕУ, цене гаса за домаћинство у Београду су међу највишим у односу на цене у другим градовима.

Подаци показују да у овом случају гас најјефтиније плаћају Британци због највишег животног стандарда, па се гас продаје за 3,7 евроценти по киловат-часу, Бриселу 2,5, Будимпешти 3,4, Амстердаму 2,6, док је Београд у врху најскупљих, где је цена 6,4 евроценти по киловат-часу, што је резултат ниске куповне моћи нашег становништва.