Beograđanima struja skuplja nego Šveđanima

Potrošnja struje u prošloj godini veća je za oko 3,1 odsto nego u 2014. godini, s tim što su domaćinstva bila najštedljivija pa su u ukupnoj potrošnji najmanje i učestvovala s oko 1,9 odsto. Međutim, s obzirom na to da su prognoze rasta potrošnje struje u narednim godinama prosečno oko jedan odsto, neophodno je da se taj dalji skok pokriva produženjem radnog veka i snage postojećih i izgradnjom novih elektrana, navodi se u godišnjem izveštaju o radu Agencije za energetiku Srbije (AERS), koja daje saglasnost na poskupljenje struje i gasa.

Budući da Srbija u poslednjih 25 godina nije sagradila nijedan novi blok za proizvodnju struje, u tom smislu je najrealnije očekivati da to bude treći blok Termoelektrane „Kostolac B”, kojim bi se pokrile nedostajuće količine električne energije.Bitan preduslov održivog razvoja energetskog sistema je adekvatna cenovna politika predvidiva i za kupce i za investitore, ali i rast cene struje za socijalno najugroženija domaćinstva u Srbiji, kojih je, prema podacima, mnogo manje od broja koji bi prema evidenciji trebalo zaštititi.

Podaci „Eurostata” pokazuju da je cena struje u Srbiji u drugoj polovini prošle godine bila najniža, posmatrano sa i bez PDV-a od 20 odsto i taksi. Jeftinija je ne samo u odnosu na razvijene evropske države nego i na zemlje u regionu. Cena struje u našoj zemlji najniža je i pored

činjenice da je akciza na struju, uvedena prošle godine pod pritiskom MMF-a, od 7,5 odsto među najvišim u EU.

Cena struje bez taksi je 4,99 evrocenti po kilovatu, dok je PDV 1,46 evrocenti. Posle Srbije najjeftiniju struju ima Albanija 6,63, BiH 7,08, Bugarska 7,98 evrocenti.

Najskuplji kilovat plaćaju Britanci 20,79 evrocenti po kilovatu, plus PDV, dok je u Danskoj taksa na električnu energiju 21,02 odsto, a kilovat struje 9,40 evrocenti.

Struja u Srbiji, međutim, nije najjeftinija ako se u obzir uzme razlika u životnom standardu od zemlje do zemlje, pa i glavnih gradova. Tako cena električne energije u Beogradu nije najniža u odnosu na cene u drugim glavnim gradovima Evrope. Stokholm i Helsinki imaju nižu cenu struje, uzimajući u obzir upravo odnos zarada i cene kilovata.

Cena struje u Helsinkiju je četiri evrocenti po kilovat-času, Stokholmu 3,5, dok je u Beogradu 5,3, baš kao i u Beču, iako je kupovna moć u svakom od ovih gradova daleko iznad naše prestonice.

S druge strane, s obzirom na to da su industrijski potrošači u Srbiji mogli da biraju od koga će na slobodnom tržištu kupovati struju, cene kilovata bez taksi i PDV-a mnogo su bliže cenama u drugim evropskim državama, pa čak i veće, poput Danske, Norveške, Švedske, Finske i BiH. U Srbiji je kilovat za industriju u decembru 2015. godine koštao 6,3 evrocenti bez PDV-a. Jeftinije su struju plaćali u BiH i Švedskoj.

Budući da se Srbija obavezala da će poštovati odredbe EU i energetske zajednice i do 2020. godine obezbediti da učešće zelenih kilovata u ukupnoj proizvodnji struje bude 27 odsto, neophodno je obezbediti više od 3.500 gigavat-sati struje godišnje. Preračunato to je 3,5 milijardi kilovata struje ili 10 odsto EPS-ove godišnje proizvodnje.

Kako bi pored struje Srbija imala i sigurno snabdevanje gasom preporuka AERS-a je nova gasna interkonekcija gradnjom gasovoda NišSofija?, koji je u sadašnjim uslovima projekat s najvećim stepenom izvesnosti gradnje.

Dobra vest je što je potrošnja gasa u prošloj godini porasla za oko tri odsto, na šta je u najvećoj meri uticao pad cene za oko 35 odsto, a što nije bio dovoljan razlog da toplane snize cenu grejanja. Potrošnja je porasla u toplanama i domaćinstvima, ali je opala u industriji.

Podaci Eurostata„” pokazuju da Srbija nema najjeftiniji gas, već da se plavo gorivo po nižoj ceni prodaje u Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj.

U drugom polugodištu prošle godine kubik gasa bez PDV-a u Srbiji je koštao 3,64 evrocenta po kilovat-času, dok su taksa i PDV 0,36 evrocenti. Domaćinstva u Rumuniji gas plaćaju 1,79 evrocenti, Mađarskoj 2,77, Bugarskoj 3,26 bez PDV-a i taksi.

Ako se, međutim, ponovo uzme u obzir životni standard, razlike u zaradama od grada do grada u zemljama EU, cene gasa za domaćinstvo u Beogradu su među najvišim u odnosu na cene u drugim gradovima.

Podaci pokazuju da u ovom slučaju gas najjeftinije plaćaju Britanci zbog najvišeg životnog standarda, pa se gas prodaje za 3,7 evrocenti po kilovat-času, Briselu 2,5, Budimpešti 3,4, Amsterdamu 2,6, dok je Beograd u vrhu najskupljih, gde je cena 6,4 evrocenti po kilovat-času, što je rezultat niske kupovne moći našeg stanovništva.