Одбрана: Ђурековића је отела СДБ а не Перковић

Минхен/ Загреб – Адвокат Анто Нобило затражио је ослобађајућу пресуду за свог клијента Јосипа Перковића, некадашњег функционера савезне и хрватске тајне службе, којем се у Минхену суди за умешаност у убиство хрватског емигранта Стјепана Ђурековића, 1983. у Немачкој.

Дан након што је Хрватска постала чланица ЕУ, Немачка је Загребу доставила захтев за изручење Перковића због сумње да је учествовао у организовању убиства Ђурековића. Након вишемесечних натезања хрватских правосудних органа, Перковић је Немачкој изручен 24. јануара 2014.

Нешто касније, овој држави је изручен и Перковићев шеф у тајној служби Здравко Мустач, који је такође оптужен за умешаност у убиство Ђурековића. Нобило је у завршној речи тврдио да је југословенска Служба државне безбедности водила акцију отмице Ђурековића, некада директора „Ине”, који је емигрирао у Немачку.

Уочи рочишта, Перковића је прегледала затворска лекарска екипа, проценивши да је његово здравствено стање стабилно. Други адвокат Петер Вагнер пожалио се суду да његов клијент не може да спава, јер се на болничком одељењу затвора налази у соби с двојицом зависника који ноћу не спавају.

Неуобичајено је да је Нобило завршну реч почео о раду југословенске тајне службе, односима и правилима рада, наглашавајући да је одбрани онемогућено да добије Ђурековићев досије који је у поседу немачке обавештајне службе БНД за коју је радио, али ни документацију из Београда, посебно, како је навео, из војне безбедносне службе. Додао је да суд није успео да прибави документе из Црне Горе.

Председавајући суда је у више наврата прекидао Нобила, чије излагање је трајало читава четири сата, и више пута је давао паузе. Нобило је рекао да су уместо докумената сведочиле особе криминалне прошлости. Наставио је описом Ђурековићевог рада у Немачкој и навода оптужнице, према којој је убиство иницирао савезни функционер Мика Шпиљак, па га је судија Даустер упозорио да дуго цитира оптужницу која је позната.

Велики део завршне речи Нобило је посветио сведоку Синдичићу, али и систему безбедности у бившој СФРЈ. Описивао је технологију рада тог система, како би показао „кривицу или невиност Перковића”. Посебно је нагласио однос партије и државе, који су, како је рекао, многи сведоци мистификовали, лажући о мешању државних и партијских надлежности.

За свог клијента казао је да је био четврта особа у Хрватској и седма у Југославији у систему одлучивања. Нобило је поменуо и разговор Анте Марковића и Станета Доланца, који показује Доланчево мишљење да је БНД писао текстове Ђурековићу који сам није знао ништа о Титу. Нобило је показивао разлике у третирању Ђурековића у Београду и Загребу. Тврдио је како је савезни ниво, а не хрватски, (не Перковић и Мустач), иницирао Ђурековићево убиство.

Након упозорења председавајућег да сажме завршну реч, Нобило је навео низ појединачних бомбашких акција, наводећи да су се терористичке акције припремале против Југославије на тлу Немачке. Упоређивао је све с данашњом борбом против тероризма, али га је судија још једном прекинуо оцењујући да изјаве Барака Обаме и Ангеле Меркел немају везе са случајем Перковић, рекавши: „Ко се набацује блатом, треба да пази да не седи у стакленој соби”.

Танјуг