О праху и трагу

Скулптуре од гвожђа, челика, дрвета, стакла… привлачиле су протеклих двадесет дана пажњу посетилаца у Галерији УЛУС у Кнез Михаиловој улици. Изложбу „О праху и трагу” под овим кровом  приредио је уметник Љубомир Лацковић. Апарат за варење, али и ситни алати послужили су му да обликује необичне радове којима је створио чудан и поштовања вредан свет. Душан Миловановић, историчар уметности, напомиње у оцени ове поставке да се аутор читавог живота креће кроз најмање два света, онај наш, како каже, збиљски, и онај који више личи на сновиђења. Он напомиње да први утисак који посматрач стиче јесте да су пред наше очи постављене 3Д пројекције неке небеске, досад невиђене радиографије или радиоскопије, коју су посејали икс или рендгенски зраци.

Лацковић открива да су неки радови настали у судару сна и јаве. Поставку је посветио недавно преминулој супрузи чија га је борба са опаком болешћу покренула да прикаже оно кроз шта су заједно пролазили. „Јахач апокалипсе”, „Сибила”, „Врата”, „Сова” „Слепи човек, видовњак” неки су од назива многобројних дела.

Љубомир Лацковић завршио је Факултет примењених уметности. Више од две деценије бави се педагошким радом.