Зашто је јул „бољи него икад”

За оне који редовно прате буџетске прилике суфицит у јулу је исто толико изненађење колико и снег у јануару. Јер, плус у државној каси, у летњим месецима, редовна је сезонска појава. Али овогодишњи јулски плус у буџету је знатно већи од свих претходних и незванично је износио 25,9 милијарди динара. Оно што је такође велико изненађење и што се заиста догодило „први пут у новијој историји” јесте да  је у првих седам месеци збирно буџет био у плусу. У том периоду до сада државна благајна је  обично била у дефициту. Прошле године, мањак у првих седам месеци износио је 24,21 милијарду динара, а претпрошле је републички буџет био у дефициту од чак 109,78 милијарди динара.

Овог јула, како је то пре два дана истакао премијер Александар Вучић, кумулативно посматрано, остварен је суфицит од 22 милијарде динара, односно 170 милиона евра, што је, истакао је, до сада најбољи фискални резултат. „Стање у државној каси је добро и тешко да је икад било боље”, рекао је председник владе.

Вучић је, на конференцији за новинаре пре два дана, подсетио да је првобитни договор са Међународним монетарним фондом био да у првих седам месеци мањак у каси не буде већи од 73 милијарди динара. То значи да је резултат бољи од очекиваног за 95 милијарди. „Бољи нам је резултат за 800 милиона евра. За толико су нам већи приходи и мањи расходи од онога што је договорено са ММФ-ом и што је усвојила Скупштина Србије”, похвалио се премијер и додао да је махом реч о бољим буџетским приходима.

„И у августу ћемо, зато, да повећамо суфицит”, рекао је Вучић наводећи да очекује суфицит у овом месецу од најмање 25 милијарди динара, односно 200 милиона евра. То значи да ће на крају августа, републичка каса бити у суфициту већем од 40 милијарди динара. Томе ће, очекује премијер, допринети и државна предузећа попут „Телекома”, ЕПС-а и ЕМС-а чије ће уплате у буџет стићи током августа.

Шта је то што је овог јула улепшало буџетску слику? Приходи су већи за 22,8 милијарди динара, док су расходи нижи за 3,8 одсто од планираних. Када је реч о пореским приходима, они су износили 54,7 милијарди динара. Непорески приходи били су 18,7 милијарди, а већи су пре свега због боље наплате акциза и царина.

Према речима Николе Алтипармакова, члана Фискалног савета, кумулативно посматрано буџетски резултати су, у првих седам месеци, далеко бољи од планираних. И на нивоу целе државе посматрано, а не само централне касе – у јулу је, како показују незванични подаци, забележен суфицит.

– Томе је у највећој мери допринела далеко боља наплата пореза од планиране. Два су разлога за то: нешто боља привредна активност и одлучнија борба против сиве економије. Ово је већ друга година да је смањење сиве економије допринело много бољим фискалним резултатима – сматра Алтипармаков.

Ранијих година била је пракса да се, приликом кројења буџета, на приходној страни урачуна и око 100 милиона евра бољих прихода од сиве економије. Ти планови су, обично падали у воду. Зашто министар финансија Душан Вујовић, попут својих претходника, ове приходе није унео у буџет кад је кројио државну касу за ову и прошлу годину? Из једноставног разлога: ММФ, са којим Србија има аранжман из предострожности, такав начин смањења дефицита ставља на списак такозваних меких мера. Што значи да те приходе не признаје све док се не догоде.

Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, сматра да управо због оваквог резултата треба оснажити Пореску управу.

– Како би резултати били трајни и одрживи у наредном периоду, Пореска управа би требало да има већу надлежност, већа средства и већи број запослених – сугерише Алтипармаков.

Он додаје да ће због тога што је дефицит знатно нижи од планираног, на крају ове године ниво јавног дуга почети да пада. Програмом са ММФ-ом било је планирано да се то догоди тек после 2017. године.

Шта ће овакав резултат променити када је реч о аранжману Србије са ММФ-ом?

Незванично, Фонд више неће инсистирати на смањењу броја запослених у јавном сектору. Првобитно, као једна од мера за смањење дефицита било је планирано да се број запослених у јавној управи до краја 2017. године смањи за по пет одсто, односно 25.000 људи. ММФ, како може да се чује, на томе више неће инсистирати. Такође, приликом следеће шесте контроле споразума са Фондом када се очекује отварање преговора о повећању плата и пензија, премијер Вучић ће, као кец из рукава, за преговарачки сто извући управо суфицит у буџету.