Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јавна предузећа – кец у Вучићевом рукаву

Иако је буџетом планирано да државне фирме ове године уплате осам милијарди, само „Телеком” уплатио 8,9 милијарди
Јавна предузећа – кец у Вучићевом рукаву
Очекује се да и остала предузећа крену „Телекомовим” стопама и уплате део добити у буџет (Фото А. Васиљевић)

По свему судећи, мандатар Александар Вучић има спремну преговарачку платформу за мисију Међународног монетарног фонда (ММФ), која би крајем лета требало да дође у шесту контролу аранжмана из предострожности са Србијом. Стратегија је да им, уз кафу и киселу воду, за преговарачки сто сервира и суфицит у буџету. Како би се плус у државној благајни задржао и у августу, јавним предузећима је наложено да током овог месеца уплате део добити у буџет. То је кец у Вучићевом рукаву којим ће Србија побољшати своју преговарачку позицију са Фондом.

Да ће јавна предузећа улепшати слику државне благајне, најавио је недавно и председник владе истичући како ће Србија и у августу да повећа суфицит. Иначе, у првих седам месеци ове године републичка каса је била у плусу 22 милијарде динара. Мандатар очекује да у августовској каси претекне око 25 милијарди динара, а да допринос том вишку дају државнa предузећа попут ЕПС-а, „Телекома” или ЕМС-а.

Законом о буџету за 2016. годину министар финансија Душан Вујовић планирао је да фирме у државном власништву у касу уплате укупно осам милијарди динара. Законски рок да то учине истиче 30. новембра. Међутим, многа јавна предузећа ће то учинити управо током овог месеца, а своте које ће проследити у државну касу значајно превазилазе првобитни план.

Само једна компанија – „Телеком Србија” у буџет је ових дана уплатила суму која превазилази годишњи план министра финансија. Наиме, национална телекомуникациона компанија трансферисала је у републичку благајну чак 8,9 милијарди динара.

Шта каже закон?
Јавна предузећа и други облици организовања чији је оснивач Република Србија, дужни су да најкасније до 30. новембра текуће буџетске године уплате најмање 50 одсто добити. Уплата се обавља према динамици коју одредиМинистарство финансија. Влада, иначе, може да одлучи и да неком предузећу не узме добит, већ да му остави тај новац. И то у случају ако компанија, уз сагласност владе, донесе одлуку да из добити повећа капитал. Или ако одлучи да плус на рачуну не распоређује, а расположива ликвидна средства употреби за финансирање инвестиција.

У другом великом државном предузећу Електропривреди Србије истичу да су на крају 2015. године остварили добит од 11 милијарди динара. То значи да ће компанија буџету уплатити најмање 5,5 милијарди динара. ЕПС је, иначе, део добити од милијарду динара већ уплатио у буџет. Ова компанија државној каси је проследила и додатних милијарду динара, али по основу измирења обавеза према Париском клубу поверилаца (посредством Агенције за осигурање депозита).

На основу нето добити коју је предузеће „Србијашуме” остварило за 2015. годину, у буџет републике ће у наредном периоду бити уплаћено око 140 милиона динара.

У Електромрежама Србије истичу да укупна добит овог предузећа износи око 2,8 милијарди динара.

„Колико ће од тога бити уплаћено у буџет Републике Србије одлучиће оснивач, односно Влада Републике Србије”, наводе у писаном одговору „Политици”.

Део државних предузећа већ је своје обавезе према буџету измирио. Аеродром „Никола Тесла” је закључно с мајем уплатио 0,5 милијарди динара.

Ипак, без обзира на то што ће јавна предузећа пребацити план, то ММФ неће много фасцинирати. Јер, став Фонда је да су то једнократни приходи и да трајно не утичу на побољшање прилика у буџету. Такође, званичници из Вашингтона врло често истичу да је за та предузећа боље да се добит реинвестира.

Да ће непорески приходи (у које спадају уплате јавних предузећа) премашити план предвидео је и Фискални савет. Како наводе у свом последњем извештају ти приходи ће надмашити план за најмање 15 милијарди динара. Међутим ни чланови овог савета не мисле да је добро то што јавна предузећа огроман новац уплаћују у касу, јер би то, како упозоравају у свом извештају, за последицу могло да има „њихово претерано финансијско исцрпљивање”.

Постоји могућност и за њихово додатно повећање непореских прихода у другој половини године – пре свега по основу уплата добити предузећа у државном власништву, закључују.

Иначе, крај 2015. године јавна предузећа, која су годинама била генератори губитака целе привреде, дочекала су у плусу. Збирна нето добит 485 јавних предузећа износила је 8,3 милијарде динара. Претходне године она су направила минус од 44 милијарде динара. Такође, било је и смањења броја запослених. Укупан број радника у овим компанијама мањи је за 739 људи.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.