Буди ли се домаће грађевинарство

Зрењанин – У нашој земљи, након дугог времена, градња је у узлазној путањи. А што је можда још важније, гради се на здравој основи. Ово тврди Зрењанинац Будимир Јовановић, који се налази на челу пословне групе у којој су фабрике различитих грађевинских материјала – произвођачи опекарских производа, изолационих материјала, разних керамичких плочица... Са такве позиције јасније се виде кретања у грађевинској области.

Зрењанински „Неимар” прави циглу још од 1888, а данас представља једну савремену технолошко-техничку производну целину. Приватизован је 2003. године и од тада се тежи ка унапређењу квалитета производа, уштеди енергије и аутоматском управљању са компјутерским повезивањем свих процеса производње, све до роботизације.

У производном асортиману данас су овде углавном блокови и такозване ферт-испуне. У односу на претходни период, складишни простор није препун. Роба интензивно одлази на тржиште, у круг од стотинак километара, колико се због тежине терета исплати превоз опекарских производа. Поред Београда и Новог Сада роба иде и у Темишвар, значи на највећа градилишта код нас и у суседној Румунији.

– У односу на прошлу годину, у нашој земљи су 30 одсто веће грађевинске активности и то је добар знак након вишедеценијске стагнације и пропадања. У Војводини су опстала три од десет предузећа која се баве прерадом – каже Будимир Јовановић и додаје да добро ради и њихова фирма „Термика”.

Она прерађује перлит, врсту ископине од које се, поред осталог, праве изолациони материјали, средства за филтрацију, обогаћивање сточне хране и оплемењивање земљишта. „Термика” је једина фабрика те врсте на простору некадашње Југославије и извози у све земље које су је наследиле, али и у Мађарску, Румунију и Бугарску.

Група „Јовановић” запошљава преко 250 радника, а дуго се бави и продајом керамике. Развили су сопствени бренд у производњи керамичких плочица и отворили линије у погонима некадашњих лидера у овој области, у фабрикама „Тоза Марковић” из Кикинде и „Зорка керамика” из Шапца. Своју фабрику керамике ови Зрењанинци имају и у Скопљу.

– Након дуге стагнације, па и пропадања, област производње грађевинских материјала се опоравља. Цене наших производа падале су скоро десет година, а сада су бар достигле ниво исплативости производње – каже Будимир Јовановић и додаје да је то знак опорављања целе грађевинске индустрије, а то опет значи много за целокупну привреду. – Имам осећај да се гради на здравијој основи, не у некој виртуелној сфери, као раније када су се инвестиције базирале на дуговању и плаћању одложеном у недоглед.