Време је за олимпијско злато

Од нашег извештача

Рио – Таквих примера у српском спорту нема. Ватерполиста Слободан Никић је најтрофејнији на свету, највише златних медаља, велики број утакмица и голова. Остала је једна жеља, олимпијско злато. И ко зна колико би трофеја српски центар дао за ту једну медаљу.

– Играо сам у чувеном финалу у Атини 2004. Ни данас ми није јасно шта се догодило. Имали смо Мађаре, водили с 5:2, па 7:5 почетком треће. Онда смо стали, можда се и уплашили огромне прилике која нам се указала. Изгубили смо и то ми је један од најтежих пораза у каријери.

Повреда у последњем тренутку га је спречила да буде у тиму који је Пекинг 2008 завршио са бронзом. Очекивало се да ће Лондон бити коначно та прича – златна.

– Почели смо добро, све је било како треба до четвртфинала. Извукли смо се против Аустралије, али нас је Италија победила. После смо на неки, само нама знани, начин стигли до бронзе против Црне Горе. Медаља са Олимпијских игара је увек велики успех, понос сваког спортисте. Међутим мислим да је сада време...

Остао је за тренутак недоречен. Зна се да је изостала реч злато.

– Не могу да вам опишем колико је желимо, сви мислимо само на њу, живимо једну причу, једно понашање, један менталитет. Знам, имамо све: квалитет, мотив до неба. Има нас доста којима би после свих злата у свим ватерполо такмичењима ово било круна каријере.Све што сам набројао јесте потребно, али је неопходна доза среће, неки детаљ у најважнијем моменту. Кажем, време је...

Са Душком Пијетловићем чини феноменалан пар центара. Висок квалитет, потпуно различити, па је противничким тренерима тешко да формирају одбрану за различите могућности које Савић има у нападу.

– Велики смо пријатељи и сва признања које је добио показују какав је играч. Када сам почињао у репрезентацији ту су били Злоковић и Јеленић, једно време Пековић. После смо, посебно од 2009, Душко и ја носили игру на два метра. Растерећен сам, јер ако не иде ту је он и обрнуто. Заиста можемо да будемо поносни приказаним.

Више пута је констатовано да Никић што је старији игра боље. Приписује то искуству, жељи да дуже траје:

– Стабилнији сам, знам колико треба. А није лако. Напорне су припреме. Мени, не знам које по реду, и не памтим лето када сам био са породицом. Од 2001-2002. сам у погону. Више и не знам од 2003. и Европског првенства у Крању колико смо имали припрема, утакмица. А лепо је, резултати говоре.

Биће на мети бекова. У неким мечевима у, како кажу, „машини за млевење меса”. Смех:

– Навикли смо већ на те дуеле. Најтеже ми је са Хрватима и Црногорцима. Из исте смо приче, па када се суочим с Леком Ивовићем или рецимо Бушљеом или Бурићем... Знамо се, ни њима није лако.

О Рију још мало:

– Немам шта ни да кажем, ни да мењам. Из утакмице у утакмицу. Од групе до четвртфинала. Тај дан када четири екипе отпадају, а може свака, биће први финални меч. Ако то прођемо...

Мађари на старту, класик светског ватерпола. Каже:

– Знамо се у прсте, али та победа доноси неку сигурност, а опет смо довољно искусни да, ако не буде како треба, нађемо снаге и будемо најбољи када буде било потребно. Група је само за дизање форме. Чак ме и не интересују резултати других мечева.

На крају констатујемо да се чини да су наши толико наоштрени да је потпуно свеједно ко је са друге стране:

– Прво, свесни смо шта би успех значио нама, друго, знамо какву подршку имамо у Србији, треће неки од нас нову шансу неће имати.

За тренутак је стао и додао:

– Мислим, време је...

Никићеви трофеји

Одиграо за репрезентацију 348 утакмица и постигао 345 голова.

Олимпијске игре – сребро 2004, бронза 2012.

Светско првнство – злато 2005, 2009, 2015, сребро 2011, бронза 2003.

Европско првнство – злато 2003, 2006, 2012, 2014, 2016.

Куп Фине – злато 2006, 2010.

Светска лига – злато 2005, 2006, 2007, 2008, 2010, 2011, 2013, 2014, 2015, бронза 2009

Никад теже

Никић је јасан када је у питању конкуренција:

– Никад овако, никад теже. Има девет јаких репрезентација и Бразил који ће уз то да изгине, јер Ратко Рудић не зна другачије да припреми екипу. Мађари и Грци су светске екипе, с Аустралијом се увек мучимо, Јапан је за добар спаринг. А тамо, у другој групи Француска нема шансе, а онда сито за четири места: Хрватска, Црна Гора, Италија, Шпанија и Америка. Понављам, никад овако и стварно никад теже.

Ватерполо у бројкама

2008 – Два сребра за САД

38 – голова у мечу за бронзу 1996. Италија – Мађарска 20:18 и четвртфиналу жена 2012. Аустралије и Кине 20:18

21 – гол у постигли Срби против Британаца 2012. и Руси против Словака 2000.

17 – највећа разлика у головима Мађари против Јапана 17:0 (1932) и Источна Немачка против Египта 19:2 (1968).

15 – медаља имају Мађарски састави.

6 – учешћа има Шпанац Естијарте, са сребром из Барселоне и златом из Атланте

5 – медаља највише има Деже Ђармати (Мађарска), три злата,сребро и бронза.