Vreme je za olimpijsko zlato

Od našeg izveštača

Rio – Takvih primera u srpskom sportu nema. Vaterpolista Slobodan Nikić je najtrofejniji na svetu, najviše zlatnih medalja, veliki broj utakmica i golova. Ostala je jedna želja, olimpijsko zlato. I ko zna koliko bi trofeja srpski centar dao za tu jednu medalju.

– Igrao sam u čuvenom finalu u Atini 2004. Ni danas mi nije jasno šta se dogodilo. Imali smo Mađare, vodili s 5:2, pa 7:5 početkom treće. Onda smo stali, možda se i uplašili ogromne prilike koja nam se ukazala. Izgubili smo i to mi je jedan od najtežih poraza u karijeri.

Povreda u poslednjem trenutku ga je sprečila da bude u timu koji je Peking 2008 završio sa bronzom. Očekivalo se da će London biti konačno ta priča – zlatna.

– Počeli smo dobro, sve je bilo kako treba do četvrtfinala. Izvukli smo se protiv Australije, ali nas je Italija pobedila. Posle smo na neki, samo nama znani, način stigli do bronze protiv Crne Gore. Medalja sa Olimpijskih igara je uvek veliki uspeh, ponos svakog sportiste. Međutim mislim da je sada vreme...

Ostao je za trenutak nedorečen. Zna se da je izostala reč zlato.

– Ne mogu da vam opišem koliko je želimo, svi mislimo samo na nju, živimo jednu priču, jedno ponašanje, jedan mentalitet. Znam, imamo sve: kvalitet, motiv do neba. Ima nas dosta kojima bi posle svih zlata u svim vaterpolo takmičenjima ovo bilo kruna karijere.Sve što sam nabrojao jeste potrebno, ali je neophodna doza sreće, neki detalj u najvažnijem momentu. Kažem, vreme je...

Sa Duškom Pijetlovićem čini fenomenalan par centara. Visok kvalitet, potpuno različiti, pa je protivničkim trenerima teško da formiraju odbranu za različite mogućnosti koje Savić ima u napadu.

– Veliki smo prijatelji i sva priznanja koje je dobio pokazuju kakav je igrač. Kada sam počinjao u reprezentaciji tu su bili Zloković i Jelenić, jedno vreme Peković. Posle smo, posebno od 2009, Duško i ja nosili igru na dva metra. Rasterećen sam, jer ako ne ide tu je on i obrnuto. Zaista možemo da budemo ponosni prikazanim.

Više puta je konstatovano da Nikić što je stariji igra bolje. Pripisuje to iskustvu, želji da duže traje:

– Stabilniji sam, znam koliko treba. A nije lako. Naporne su pripreme. Meni, ne znam koje po redu, i ne pamtim leto kada sam bio sa porodicom. Od 2001-2002. sam u pogonu. Više i ne znam od 2003. i Evropskog prvenstva u Kranju koliko smo imali priprema, utakmica. A lepo je, rezultati govore.

Biće na meti bekova. U nekim mečevima u, kako kažu, „mašini za mlevenje mesa”. Smeh:

– Navikli smo već na te duele. Najteže mi je sa Hrvatima i Crnogorcima. Iz iste smo priče, pa kada se suočim s Lekom Ivovićem ili recimo Bušljeom ili Burićem... Znamo se, ni njima nije lako.

O Riju još malo:

– Nemam šta ni da kažem, ni da menjam. Iz utakmice u utakmicu. Od grupe do četvrtfinala. Taj dan kada četiri ekipe otpadaju, a može svaka, biće prvi finalni meč. Ako to prođemo...

Mađari na startu, klasik svetskog vaterpola. Kaže:

– Znamo se u prste, ali ta pobeda donosi neku sigurnost, a opet smo dovoljno iskusni da, ako ne bude kako treba, nađemo snage i budemo najbolji kada bude bilo potrebno. Grupa je samo za dizanje forme. Čak me i ne interesuju rezultati drugih mečeva.

Na kraju konstatujemo da se čini da su naši toliko naoštreni da je potpuno svejedno ko je sa druge strane:

– Prvo, svesni smo šta bi uspeh značio nama, drugo, znamo kakvu podršku imamo u Srbiji, treće neki od nas novu šansu neće imati.

Za trenutak je stao i dodao:

– Mislim, vreme je...

Nikićevi trofeji

Odigrao za reprezentaciju 348 utakmica i postigao 345 golova.

Olimpijske igre – srebro 2004, bronza 2012.

Svetsko prvnstvo – zlato 2005, 2009, 2015, srebro 2011, bronza 2003.

Evropsko prvnstvo – zlato 2003, 2006, 2012, 2014, 2016.

Kup Fine – zlato 2006, 2010.

Svetska liga – zlato 2005, 2006, 2007, 2008, 2010, 2011, 2013, 2014, 2015, bronza 2009

Nikad teže

Nikić je jasan kada je u pitanju konkurencija:

– Nikad ovako, nikad teže. Ima devet jakih reprezentacija i Brazil koji će uz to da izgine, jer Ratko Rudić ne zna drugačije da pripremi ekipu. Mađari i Grci su svetske ekipe, s Australijom se uvek mučimo, Japan je za dobar sparing. A tamo, u drugoj grupi Francuska nema šanse, a onda sito za četiri mesta: Hrvatska, Crna Gora, Italija, Španija i Amerika. Ponavljam, nikad ovako i stvarno nikad teže.

Vaterpolo u brojkama

2008 – Dva srebra za SAD

38 – golova u meču za bronzu 1996. Italija – Mađarska 20:18 i četvrtfinalu žena 2012. Australije i Kine 20:18

21 – gol u postigli Srbi protiv Britanaca 2012. i Rusi protiv Slovaka 2000.

17 – najveća razlika u golovima Mađari protiv Japana 17:0 (1932) i Istočna Nemačka protiv Egipta 19:2 (1968).

15 – medalja imaju Mađarski sastavi.

6 – učešća ima Španac Estijarte, sa srebrom iz Barselone i zlatom iz Atlante

5 – medalja najviše ima Deže Đarmati (Mađarska), tri zlata,srebro i bronza.