Три милијарде људи чека да види „право лице Бразила“

Од нашег извештача

Рио – Судећи по увијеним изјавама организатора, церемонија отварања 31. олимпијских игара (сутра у 1 ујутро по нашем времену), коју ће пратити три милијарде ТВ гледалаца, коштаће око четири милиона евра.

Ту суму нико није дословце поменуо, али је речено да ће цена бити десетак пута мања од „Лондона 2012“ (36 милиона евра) и двадесетак пута мања од „Пекинга 2008“ (85 милиона).

Оно што се догодило у Кини пре осам година остаје као изазов за многе будуће домаћине, јер се у том спектаклу нашло 15.000 вешто укомпонованих људи на сцени, а први први пут у историји Игара коришћена је технологија која је могла да гарантује идеалне временске услове.

Шта може Рио у јеку снажне и политичке и економске кризе, питање је на које многи покушавају да одговоре ових дана у овом граду који, као и пртходни домаћини, мора да се брани и од бизарних напада (зика вирус је баш сада постао проблем, а постоји 70 година).

Игре се организују да би се подигао имиџ земље и зарадио новац, али историја говори да је највећа смотра спорта неке отерала у малтене у банкрот (рецимо, Монтреал 1976).

И чин свечаног отварања постао је, посебно последњих десетак година, огледало организатора, па зато и не чуди што се свечаност у најпознатијем фудбалском храму „Маракани“ (78.000) очекује с посебном пажњом.

Судећи по најавама бразилског редитеља Фернанда Меирељеса, задуженог за концепт церемоније отварања, и Рио ће слично Лондону (2012), Пекингу (2008), Атини (2004), Сиднеју (2000), Атланти (1996) и неким претходним домаћинима, покушати да представи душу своје земље и културе.

Како је истакао, идеја је да се „Бразил прикаже какав јесте с визијом какав би требало да буде“.

По сценама које су последњих дана могле да се виде на улицама Рија, Бразил је лењ, конфузан и не претерано одушевљен због овог историјског тренутка (први пут игре се одржавају у Јужној Америци), али ако га гледамо кроз лица хиљада волонтера, он је и раздраган, љубазан, спреман да сваком притекне у помоћ.

Тешко је замислити бљештаву слику Бразила у тренуцима кад је у неку руку обезглављен (председница Дилма Русеф суспендована до окончања политичког суђења, привремени председник Мишел Темер).

Имајући у виду шта се све збивало протеклих годину дана, добро је да је Рио уопште и стигао до овде...

Дилма Русеф и њен претходник и левичарски савезник Лула да Силва су најавили да ће бојкотовати свечано отварање, мада се њима приписују највеће заслуге што је Рио добио прилику да организује овај догађај који ће Бразилце коштати око 10 милијарди евра.

Док је Да Силва водио земљу донета је одлука о домаћину (2009). Општенародно славље ускоро су замениле демонстрације грађана против Олимпијских игара (али и Мудијала 2014), огорчених што се ионако изнурена економија подвргава потребама два спортска догађаја.

Традиционално, многи страни државници долазе на свечано отварање. Међу њима ће бити и председник Србије Томислав Николић.

Очекује се око тридесетак лидера или њихових изасланика (амерички председник Барак Обама шаље државног секретара Џона Керија, а у Лондону 2012. САД је представљала његова супруга Мишел).

Француску, чији је главни град кандидат за домаћина 2024, представљаће председник Франсоа Оланд, док из Италије стиже премијер Матео Ренци да би погурао Рим, такође кандидата за „Игре 2024“.

Очекује се да Кина пошаље вицепремијера Лиуа Јандонга (Кина је домаћин Зимских игара 2022), док је руски председник Владимир Путин према вестима које стижу из Кремља, одлучио да се не појави у Рију, што је и очекивано после велике приче о допингу и затим групног кажњавања руских спортиста.

Долазак су најавили генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун и десетак краљева и принчева.

Манекенка Жизела Бундешен ће, као и на отварању Светског првенства у фудбалу пре две године, бити у центру пажње. Она ће прошетати пистом уз звуке „Девојке са Ипанеме“.

Део програма су два славна бразилска певача Жилберто Жил и Каетано Велосо, поп звезда Анита, затим заштитни знак самбе Елза Соарес, две представнице хип-хоп сцене, дванаестогодишња Ем-Си Софија и Карол Конка, док ће се за карневалску атмосферу побринути плесачи из 12 школа самбе.

На припреме је отишло више од 400.000 сати, а постојале су две фазе: прва од 2012. до 2015, по замисли креативног директора Рика Бирча, и друга, последњих осам месеци откако се он повукао незадовољан што су организатори скресали буџет за отварање за 75 одсто.

Овај Аустралијанац, кога називају „мајстором великих церемонија“, имао је обећање да ће домаћин издвојити 125 милиона евра за све четири церемоније (отварања и затварања и олимпијских и параолимпијских игара), а онда му је у јануару ове године речено да може да рачуна на максимум 31 милион (у међувремену су још скресани трошкови).

Бирч је иначе аутор отварања игара у Сиднеју 2000, по некима најлепшег спектакла те врсте, а умешао је прсте и у церемоније у Лос Анђелесу 1984, Барселони 1992, Пекингу 2008. и Зимским играма у Торину 2006.

Бразилски редитељ Меирељес имао је незахвалан задатак да барем задржи висок ниво какав су поставиле његове славније колеге Џанг Јимоу (творац незаборавног спектакла у Пекингу 2008) и Дени Бојл (Лондон 2012).

За његово име се први пут чуло после филма „Божји град“ (2002) који је стекао симпатије светске публике и био номинован за Оскара, а после су дошли „Стални баштован“, „Слепило“, „Собарице“... У интервјуу „Политици“ пре неколико година објаснио је, поред осталог, зашто воли „ликове у екстремним ситуацијама“:

„Зато што се тада демаскирају и зато што тек тада можете схватити људску слојевитост. Баш зато волим „Слепило“, јер се у њему открива да се испод танке коже цивилизације крије чињеница да је људски род још увек веома примитиван.“

Пре осам година Џанг Јимоу је од гимнастичке легенде Лија Нинга направио „летећег човека“, пре четири лета у Лондону Дени Бојл је краљици Елизабети Другој доделио улогу партнерке Џејмса Бонда (Данијела Крејга), а видећемо шта све Миераљес спрема.

Грчки режисер Димитрис Папајоану задржао се 2004. у оквирима древне Атине и бузукија, а четири године пре тога Рик Бирч је отишао седам миља даље представивши свету свој мастерпис у Сиднеју...