Tri milijarde ljudi čeka da vidi „pravo lice Brazila“

Od našeg izveštača

Rio – Sudeći po uvijenim izjavama organizatora, ceremonija otvaranja 31. olimpijskih igara (sutra u 1 ujutro po našem vremenu), koju će pratiti tri milijarde TV gledalaca, koštaće oko četiri miliona evra.

Tu sumu niko nije doslovce pomenuo, ali je rečeno da će cena biti desetak puta manja od „Londona 2012“ (36 miliona evra) i dvadesetak puta manja od „Pekinga 2008“ (85 miliona).

Ono što se dogodilo u Kini pre osam godina ostaje kao izazov za mnoge buduće domaćine, jer se u tom spektaklu našlo 15.000 vešto ukomponovanih ljudi na sceni, a prvi prvi put u istoriji Igara korišćena je tehnologija koja je mogla da garantuje idealne vremenske uslove.

Šta može Rio u jeku snažne i političke i ekonomske krize, pitanje je na koje mnogi pokušavaju da odgovore ovih dana u ovom gradu koji, kao i prthodni domaćini, mora da se brani i od bizarnih napada (zika virus je baš sada postao problem, a postoji 70 godina).

Igre se organizuju da bi se podigao imidž zemlje i zaradio novac, ali istorija govori da je najveća smotra sporta neke oterala u maltene u bankrot (recimo, Montreal 1976).

I čin svečanog otvaranja postao je, posebno poslednjih desetak godina, ogledalo organizatora, pa zato i ne čudi što se svečanost u najpoznatijem fudbalskom hramu „Marakani“ (78.000) očekuje s posebnom pažnjom.

Sudeći po najavama brazilskog reditelja Fernanda Meireljesa, zaduženog za koncept ceremonije otvaranja, i Rio će slično Londonu (2012), Pekingu (2008), Atini (2004), Sidneju (2000), Atlanti (1996) i nekim prethodnim domaćinima, pokušati da predstavi dušu svoje zemlje i kulture.

Kako je istakao, ideja je da se „Brazil prikaže kakav jeste s vizijom kakav bi trebalo da bude“.

Po scenama koje su poslednjih dana mogle da se vide na ulicama Rija, Brazil je lenj, konfuzan i ne preterano oduševljen zbog ovog istorijskog trenutka (prvi put igre se održavaju u Južnoj Americi), ali ako ga gledamo kroz lica hiljada volontera, on je i razdragan, ljubazan, spreman da svakom pritekne u pomoć.

Teško je zamisliti blještavu sliku Brazila u trenucima kad je u neku ruku obezglavljen (predsednica Dilma Rusef suspendovana do okončanja političkog suđenja, privremeni predsednik Mišel Temer).

Imajući u vidu šta se sve zbivalo proteklih godinu dana, dobro je da je Rio uopšte i stigao do ovde...

Dilma Rusef i njen prethodnik i levičarski saveznik Lula da Silva su najavili da će bojkotovati svečano otvaranje, mada se njima pripisuju najveće zasluge što je Rio dobio priliku da organizuje ovaj događaj koji će Brazilce koštati oko 10 milijardi evra.

Dok je Da Silva vodio zemlju doneta je odluka o domaćinu (2009). Opštenarodno slavlje uskoro su zamenile demonstracije građana protiv Olimpijskih igara (ali i Mudijala 2014), ogorčenih što se ionako iznurena ekonomija podvrgava potrebama dva sportska događaja.

Tradicionalno, mnogi strani državnici dolaze na svečano otvaranje. Među njima će biti i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Očekuje se oko tridesetak lidera ili njihovih izaslanika (američki predsednik Barak Obama šalje državnog sekretara Džona Kerija, a u Londonu 2012. SAD je predstavljala njegova supruga Mišel).

Francusku, čiji je glavni grad kandidat za domaćina 2024, predstavljaće predsednik Fransoa Oland, dok iz Italije stiže premijer Mateo Renci da bi pogurao Rim, takođe kandidata za „Igre 2024“.

Očekuje se da Kina pošalje vicepremijera Liua Jandonga (Kina je domaćin Zimskih igara 2022), dok je ruski predsednik Vladimir Putin prema vestima koje stižu iz Kremlja, odlučio da se ne pojavi u Riju, što je i očekivano posle velike priče o dopingu i zatim grupnog kažnjavanja ruskih sportista.

Dolazak su najavili generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun i desetak kraljeva i prinčeva.

Manekenka Žizela Bundešen će, kao i na otvaranju Svetskog prvenstva u fudbalu pre dve godine, biti u centru pažnje. Ona će prošetati pistom uz zvuke „Devojke sa Ipaneme“.

Deo programa su dva slavna brazilska pevača Žilberto Žil i Kaetano Veloso, pop zvezda Anita, zatim zaštitni znak sambe Elza Soares, dve predstavnice hip-hop scene, dvanaestogodišnja Em-Si Sofija i Karol Konka, dok će se za karnevalsku atmosferu pobrinuti plesači iz 12 škola sambe.

Na pripreme je otišlo više od 400.000 sati, a postojale su dve faze: prva od 2012. do 2015, po zamisli kreativnog direktora Rika Birča, i druga, poslednjih osam meseci otkako se on povukao nezadovoljan što su organizatori skresali budžet za otvaranje za 75 odsto.

Ovaj Australijanac, koga nazivaju „majstorom velikih ceremonija“, imao je obećanje da će domaćin izdvojiti 125 miliona evra za sve četiri ceremonije (otvaranja i zatvaranja i olimpijskih i paraolimpijskih igara), a onda mu je u januaru ove godine rečeno da može da računa na maksimum 31 milion (u međuvremenu su još skresani troškovi).

Birč je inače autor otvaranja igara u Sidneju 2000, po nekima najlepšeg spektakla te vrste, a umešao je prste i u ceremonije u Los Anđelesu 1984, Barseloni 1992, Pekingu 2008. i Zimskim igrama u Torinu 2006.

Brazilski reditelj Meireljes imao je nezahvalan zadatak da barem zadrži visok nivo kakav su postavile njegove slavnije kolege Džang Jimou (tvorac nezaboravnog spektakla u Pekingu 2008) i Deni Bojl (London 2012).

Za njegovo ime se prvi put čulo posle filma „Božji grad“ (2002) koji je stekao simpatije svetske publike i bio nominovan za Oskara, a posle su došli „Stalni baštovan“, „Slepilo“, „Sobarice“... U intervjuu „Politici“ pre nekoliko godina objasnio je, pored ostalog, zašto voli „likove u ekstremnim situacijama“:

„Zato što se tada demaskiraju i zato što tek tada možete shvatiti ljudsku slojevitost. Baš zato volim „Slepilo“, jer se u njemu otkriva da se ispod tanke kože civilizacije krije činjenica da je ljudski rod još uvek veoma primitivan.“

Pre osam godina Džang Jimou je od gimnastičke legende Lija Ninga napravio „letećeg čoveka“, pre četiri leta u Londonu Deni Bojl je kraljici Elizabeti Drugoj dodelio ulogu partnerke Džejmsa Bonda (Danijela Krejga), a videćemo šta sve Mieraljes sprema.

Grčki režiser Dimitris Papajoanu zadržao se 2004. u okvirima drevne Atine i buzukija, a četiri godine pre toga Rik Birč je otišao sedam milja dalje predstavivši svetu svoj masterpis u Sidneju...