Предност имају млади

БРИТАНСКА ПОЗОРИШНА СЦЕНА
Честа гошћа Београда је британска редитељка Алекс Чизм (Alex Chisholm), која је у Југословенском драмском позоришту поставила, сад већ чувен, комад "Хадерсфилд" Угљеше Шајтинца, који је имао и своју филмску премијеру на недавно завршеном фестивалу у Новом Саду. У позоришту у којем ради, West Yorkshire Playhouse, поменути Шајтинчев комад је праизведен, а тренутно се ради и на адаптацији драме "Банат" (британску верзију ради Крис Торп који је радио и на "Хадерсфилду").
Уметнички рад госпође Чизм је свестран. Поред режије, бави се организовањем фестивала нових драма и мултикултуралних уметности, асистирала је другим редитељима, и била уметнички директор своје позоришне компаније која је функционисала по принципу путујућег позоришта. Од 2001. ради као литерарни менаџер у WYP-у, а од недавно је и у руководству овог театра.

Представе за децу

Од марта 1990. године када је основано, позориште West Yorkshire Playhouse створило је репутацију једног од најзначајнијих и најузбудљивијих британских али и интернационалних театара.

Ово регионално позориште које се налази у западном Јоркширу је заправо комплекс – поред две сцене које примају 750 (Quarry Theatre) односно 350 (Courtyard Theatre) гледалаца, ту су и бар, ресторан, конгресне сале, простори за пробе, гардеробе, канцеларије... Репертоар је мешовит јер служимо целој регији. Класични програм чине дела британске и европске драматургије, потом имамо модерни театар из целог света и, наравно, нове комаде, као и представе за децу и младе. Годишње изведемо од 14 до 16 премијера, театар посети око четврт милиона људи. Трећина премијера су британске или светске праизведбе.

Позориште у ком сте запослени познато је по промовисању нових драма, али и раду на њима.

Уз репертоар, у WYP-у су заступљени програми едукације и програм посвећен "новом писању". Мој посао је заправо и заснован на развијању и постављању нових комада. Овај програм обухвата и почетнике, али и оне који су већ радили а треба да развију своје способности, односно усаврше своја дела. Највише радимо са писцима из регије, који често пишу о месту одакле су, мада то писање није скроз локално. Такође, на иностраним текстовима готово увек ради и британски писац не би ли га прилагодио нашем поднебљу. Интересују нас разне теме, актуелне, важне... Прошле године смо нпр. поставили комад о рату у Ираку који се дешава 2003. Прошлог маја смо имали "шоукејс" (у организацији европске мреже индивидуалаца који се баве новом драмом), који је обухватао велики распон тема и писаца. Том приликом се појавила и драма Милене Богавац "Драги тата", коју је превела њена колегиница, драматург Марија Стојановић.

Шта Вас интересује у театру?

Мислим да је важно ауторима допустити да развију свој глас. У сарадњи са писцима на мени је да покажем њихову уметничку визију. Интересују ме личне теме које морају занимати и публику. Управо сам завршила комад младе списатељице из Лидса, Џоди Маршал. Она пише веома смешне комаде о трагичним људима. Начин на који њени ликови комуницирају је смешан, они сами исмевају своју ситуацију. Драма "Tender Dearly" говори о алкохолизму, о младој шанкерки која бира између свог дечка који је воли и суицидног алкохоличара, власника бара. Комад на дубљем нивоу говори о томе кога је могуће спасити јер неки људи не желе да буду спасени. Ту чињеницу тешко прихватају топли и дарежљиви људи, они тешко напуштају друге.

Драме нових писаца

Поред драме Џоди Маршал, овогодишњу сезону су затворила још два нова британска комада.

"Magpie Park" Оливера Емануела је делом мистерија, делом романса о двоје људи детективу са сумњивом прошлошћу и цвећарком којој је нестала сестра. Комад режира Сем Браун. Друга је драма "Safe" аутора Дејвида Херманстина, који је овај комад развијао под покровитељством наше куће. Радња прати брата, који уместо да учи за завршне испите у школи, брине о малом нећаку, и сестри, која не може да се избори са погибијом момка.

Пре драме "Tender Dearly" у WYP-у сте поставили драму Скафер (Scuffer) Марка Кетлија. Ово је његов други комад који сте режирали.

Марк Кетли је из Лидса и писац је са јаким регионалним гласом. За наше позориште је написао три веома успешна комада: "Sunbeam Terrace" (2003), "Crap Dad" (2004) и "Scuffer" (2006). Последњи комад носи назив из лидског сленга, и представља најниже од најнижих у радничкој класи. Радња обухвата један дан у животу главног актера. Пуна је акције, лоших тренутака, али и комичне тензије са откривањем смисла на крају. А комад из 2003, такође у мојој режији, говори о мрачном дану који проводе агрофобични дилер дроге, тинејџер опасних амбиција, стриптизета и "тврд момак" на задатку.

Режирате и за радио, Ваше позориште блиско сарађује са лидским BBC-ом.

Оливер Емануел, поменути драматичар, заправо је писац BBC-а који сарађује са нашим театром. Недавно смо снимили десетоминутне драме шест нових писаца. Оне су се изводиле у различитим деловима Лидса, све је ишло уживо, те је и публика путовала са актерима.