Хакери нападају српска предузећа

Из МУП-а су недавно упозорили фирме из Србије да буду опрезне приликом обављања новчаних трансакција преко интернета. Према подацима полиције у порасту је број кривичних дела преваре тим путем. На мети хакера најчешће су мала и средња предузећа. Штета начињена оваквим преварама ове године у Србији већа је од пола милиона евра.

„У последњих годину дана примили смо много кривичних пријава”, каже у разговору за „Политику” Саша Живановић, начелник Одељења за борбу против високотехнолошког криминала у Управи криминалистичке полиције (УКП).

Како хакери варају грађане?

Након „ослушкивања” дописивања криминалци шаљу лажну поруку преко већ познатог мејла или отварају нове лажне налоге за електронску пошту. У односу на прави мејл који користи страна компанија, мењају словне или бројчане карактере, да лажни налог подсећа на прави, објашњава наш саговорник.

Интернет криминалци лажно се представљају у име стране компаније са којом предузеће из наше државе већ има пословну сарадњу. Након уговореног посла порукама шаљу нове инструкције за уплату. Тако власнике фирми из Србије доводе у заблуду. Верујући да новац шаљу компанији са којом сарађују, прослеђују га лоповима. Оштећено предузеће је у убеђењу да је уплатило новац страној компанији, а страна компанија чека уплату за робу. Да су преварени, грађани сазнају тек након што позову другу страну да питају зашто роба није стигла на време! Али тада је већ касно.

Сви који уплаћују новац требало би да буду пажљиви приликом накнадних и неочекиваних измена бројева рачуна и података из инструкција за уплате које им мејлом шаљу пословни партнери из иностранства. У тим случајевима обавезно треба проверити исправност података. Позовите телефоном пословног партнера и проверите, саветује Живановић. Овакве преваре нису проблем само у Србији већ је читав свет заражен њима.

„Организатор хакерске групе плаћа програмере који су задужени за прављење малициозних, злонамерних софтвера. Ти програмери пласирају вирусе у туђе рачунаре разним методама. Најчешће то раде путем електронске поште или зараженим хипер линком”, наводи Живановић.

Он додаје, да осим програмера, у хакерским групама раде и криптери – људи којима је посао да замаскирају малициозни програм да га не препознају антивируси.

„Такође, раде и такозване е-муле. Оне претходно отворе у банкама рачуне на своја или на имена фалсификованих докумената и када паре легну подигну их са рачуна. Већину готовине дају организатору преваре, а проценат задрже за себе. Истраге интернет превара су веома тешке и захтевају међународну полицијску сарадњу”, каже начелних одељења за високотехнолошки криминал.

Ове хакерске криминалне групе организоване су по принципу пирамиде.

„Ваша банка одлучила је да повећа политику своје сигурности. У вези са тим молимо вас пратите следеће инструкције”, ово је такође једна од „фора” хакера који путем интернета пецају потенцијалне жртве. Овакве поруке обавезно треба проверити са банком јер их најчешће креирају криминалци.

„Хакери вам пошаљу хиперлинк и ви кликнете и отворите лажну интернет страницу банке која изгледа исто као права. Убаците све своје податке са картице и то је већ довољно да је лопови злоупотребе”, прича Живановић.

Наши људи воле све што је бесплатно. Скидају са интернета пиратске игрице, програме, филмове. Али ниједна „бесплатна” апликација која се скида са торент мрежа није сигурна. Углавном су заражене вирусима и омогућавају хакерима приступ вашем рачунару и „паметном” телефону.

„Људи откривају превише информација о себи на друштвеним мрежама”, каже Саша Живановић и додаје да је број кривичних дела најизраженији у области високотехнолошког криминала. 

Савети

• Добро размислите које личне информације желите да објавите на интернету

• На мејл не одговарајте опцијом риплеј већ укуцајте адресу онога коме шаљете

• Не прихватајте непознате људе за пријатеље на „Фејсбуку”

• Пратите шта ваше дете гледа на интернету