Златне руке народних мајстора

Сирогојно – Стари мајстор качар Мирко Ковчић из Рожанства под Златибором већ седам деценија ручно прави дрвену бурад, буце, каце и качице, чабрице, џбањеве... И смогао је снаге да у 85. години дође у оближње Сирогојно, на Вашар старих заната и занимања, одржан у Музеју Старо село.

– Нисам још одустао од израде ове дрвенарије, не предајем се. Али занат качарски одумире. Некад је овај крај био пун мајстора качара, сада нас је само неколико – каже старина Мирко док показује својих руку дела.

Уз њега на вашару и друге вредне занатлије, с производима који и у ово доба налазе купце. Нада Јолић из Збојштице код Ужица изложила је вешто осликане троношке живих боја и друге етно-предмете: супруг столар их прави, она осликава. Пажљиво ту кућну радиност посматра Нада Михаиловић из Бањалуке, која је дошла на одмор у оближња Кремна и пожелела да види овај вашар.

– Ово је прелеп догађај, овде треба школску децу довести да виде шта вешти народни мајстори могу да направе. Они чувају нашу традицију, а старе занате не виђамо често – рекла нам је Нада Михаиловић.

Ариљац Милош Алексић изложио је дрвене грабуље, виле, косишта која сам деценијама прави, породица Зимоњић из Крушчице приказала своје лицидере, Коста Старчевић из Равни прави просте дрвене столице за читав век употребе. Из Трстеника је дошла ткаља Нада Грачнер, док су плетиље из Сирогојна Весна Јовановић и Драгица Матовић за вашарском тезгом неуморно плеле и везле џемпере по којима се ово село у свету прочуло. Поред њих двоје малишана, у оквиру радионице за децу „Преплитање нити”, учили су од веште ткаље основе ткања. Наздрављали су и здравичари, међу њима и млада Марија Јеремић са Златибора која је поручила: „Здрав си газда, имô вазда, све ти кући певало, а буре ти кукало”.

Све ово се догађало у овећој просторији музеја, будући да је киша спречила планирано одржавање вашара на отвореном, међу боровима код музејских брвнара. И док су вашар опседали посетиоци, у радионицама Старог села вешти мајстори из овог краја за израду грнчарије, чутура, плетених корпи, спремање народних јела приказивали су своја умећа.

– Музеј Старо село на овај начин чува и промовише старе занате и занатска умећа, чини их видним и доступним широкој јавности. Ово је шести овакав вашар, а сада већ има млађих мајстора у овим селима који су наставили занатске традиције својих предака – рекла нам је организаторка вашара Снежана Томић, музејски саветник у Старом селу.

По речима др Недељка Радосављевића из Историјског института у Београду који је отворио вашар, занати у нас имају вековну традицију и занатлије су одувек биле поштоване у народу, али у ово време државне институције не чине довољно на њиховом очувању и даљој афирмацији.

– Агресивно наметање става у јавности о томе да смо мала земља и да због тога некритички треба да прихватамо све што нам се намеће са стране не доприноси очувању наше културне баштине, без које нема ни националног идентитета. Бићемо део европске баштине управо онолико колико чувамо своју – рекао је Радосављевић.

А директор Музеја Старо село Бранко Благојевић захвалио је занатлијама на одзиву, пожелевши им да истрају у очувању својих вештина и њиховом преношењу на млађе генерације.