Мање посла за странце у Црној Гори

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Да Црногорци нису претерано заинтересовани да раде у хотелијерству, већ у дипломатији или полицији, уверава нас и чињеница да је и ове туристичке сезоне од почетка године до пре неки дан у Црној Гори странцима издат велик број радних дозвола – близу осам хиљада. Највише је кувара, посластичара, месара, роштиљџија, особља за одржавање чистоће и помоћног особља у хотелима, ресторанима и осталим угоститељским објектима.

Пре њих стигла је претходница на берби бресака, а сада грожђа на плантажама Агрокомбината „13. јул”.

Према званичним подацима надлежних институција, страних држављана с дозволом за сезонски рад на Црногорском приморју више је него домаћих.

Министарство рада и социјалног старања саопштило је да је до краја прошлог месеца издато 7.168 дозвола странцима за привремени боравак, док је утврђена квота за целу годину 14.792. Претежно је реч о сезонцима из Србије, БиХ, Македоније, мада их има и из Албаније, па чак и Украјине. Занимљиво да је Црна Гора ове године увела строже критеријуме за странце сезонске раднике јер је претходних година квота за издавања радних дозвола странцима износила 25.000.

Не без разлога у Црну Гору стижу доказани мајстори свог заната ако се зна да се висококвалификовани пекари, кувари, посластичари лако запосле и добро зараде.

„Код мене кувар има плату и преко 1.500 евра. У време велике најезде богатих Руса кувари су од њих добијали и високе награде, чак и по 500 евра”, каже нам власник ресторана Драган Т. који нам појашњава да је због сличне изјаве имао потешкоћа с општинским властима. „Истина, поред једног пријављеног ’странца’ има и покоји ’дивљак’ које не пријављујемо зато што власт утерује мањак буџета из наших зарада.”

Наш саговорник нам објашњава да остала занимања нису тако плаћена и њихова месечна зарада се креће од 300 до 350 евра с храном и спавањем. Ниже плате су намењене конобарима, шанкерима, пица-мајсторима и помоћним радницима.

За сто до сто педесет евра нижа је плата собарицама које су најбројније на приморју.

На северу Црне Горе и у плодној зетској равници, где се становништво бави искључиво пољопривредном производњом, претежно повртарством, ни за лек се не може ангажовати „домаћи радник”, па су претежни „стручњаци” за рад око паприке, парадајза, лубеница, пипуна и другог поврћа из Албаније, а њихова цена је од 20 до 25 евра дневно.

Не мали број огласа освиће у црногорским медијима с којима „газде” са севера траже чобане којима нуде плату од 500 евра, храну и смештај.

За сада нико у Црној Гори са сигурношћу не може саопштити колико људи ради на црно, али све анкете показују да их је више од 35.000. Они су запослени без уговора, примају евре на руке, немају плаћено социјално осигурање, не уплаћује им се радни стаж. Инспектори, којих није мали број по целој Црној Гори, „лове запослене на црно” мада им „улов” и није за похвалу.

Нови Закон о странцима (усвојен 1. априла прошле године) имао је за циљ да држава допринесе већем упошљавању домаће радне снаге, али су њиме највише оштећени сезонци из Србије, који су радили и лепо зарађивали махом на црногорској обали Јадрана и виноградима агрокомбината на Ћемовском пољу. Прошле године наше новине су објавиле податак да је као сезонска радна снага протеклих сезона долазило и до 10.000 младих и незапослених из Београда, Новог Сада, Суботице, Ужица, Врања, Чачка, Лесковца...

Разни послодавци, претежно они који су у туризму, републичком Заводу за запошљавање за ову сезону пријавили су 20.015 слободних радних места, од чега на одређено време 18.316, док се око 60 одсто односи на приморске општине. На сезонским пословима ангажовано је близу 6.000 домаћих радника.

„Увођење јединственог поступка издавања радних и боравишних дозвола је једна од најзначајнијих новина у Закону о странцима. Поступак издавања дозволе за привремени боравак и рад странаца спроводи Министарство унутрашњих послова и на основу ње странац може да ради само на одређено време код оног послодавца и на оним пословима за које му је издата дозвола за боравак и рад. Годишњом квотом утврђују се делатности и занимања где се странци могу запошљавати, односно пружати уговорне услуге”, поручено је из Министарства рада и социјалног старања.

Недавно су се званична Подгорица и Сарајево сагласили да је регулисање статуса сезонских радника и смањење рада на црно један од њихових приоритета, па је спреман за парафирање споразум две државе о привременом запошљавању.

Амбасадор БиХ у Подгорици Ђорђе Латиновић изјавио је да неколико хиљада радника из његове земље ради у туристичкој привреди и грађевинарству.

На крају није неважно напоменути како су била оправдана противљења угледних туристичких радника појединим решењима у новом Закону која су „стопирала и ограничавала време боравка” проверених мајстора туризма из елитних црногорских хотела, ресторана и других угоститељских објеката. Као примере су наводили да лесковачког роштиљџију није могао заменити ниједан домаћи мајстор, а да се не говори о надалеко познатим кулинарима из Србије.