Колико пара толико здравља

Пацијенти државног здравственог система који су незадовољни нивоом услуга, утемељење за своје мишљење наћи ће у чистој економији. Можда боље речено у оној народној пословици „колико пара толико музике”. Јер, анализа прихода и расхода Фонда за здравствено осигурање (РФЗО) коју су урадили сарадници Економског института Иван Николић и Љиљана Пејин Стокић, показује да су приходи, а самим тим и расходи Фонда, значајно смањени у последњих седам година.

Укупни приходи и примања РФЗО у 2015. износили су 1,721 милијарду евра, што је за 375,8 милиона евра или 17,9 одсто мање него 2008. године. Уколико се узме у обзир и индекс потрошачких цена, већ трећу годину заредом приметан је реалан међугодишњи пад прихода и примања РФЗО, који се из године у годину додатно продубљује.

У односу на преткризну 2008. годину реализовани доприноси мањи су скоро за трећину, тачније 29,6 одсто, док су расходи РФЗО-а реално смањени за више од једне петине – 21,7 одсто.

– Кључно питање за доношење одлука о финансирању здравствене заштите у Србији је како унапредити здравље становника са мањим обимом расположивих средстава. Вишегодишњи пад расхода за здравство одражава се на смањење квалитета здравствених услуга, кроз заостајање у увођењу нових технологија и терапија до одлагања редовног одржавања медицинске опреме и потребних реконструкција здравствених установа. Србија се већ дужи низ година налази на врху листе по висини стопа смртности за малигна обољења, а при крају листе по дужини очекиваног трајања живота. Неопходне су суштинске промене у начину финансирања здравствене заштите и дефинисању обима и квалитета доступних услуга. То што се РФЗО не финансира из буџета само заварава и мути слику у односу на ПИО где је проблем транспарентнији. РФЗО је по дефиницији у равнотежи, јер плаћа само онолико колико има. Међутим, у суштини су и један и други фонд део истог проблема. Контрола расхода РФЗО је битна, али не може бити једино решење. Излазна стратегија и за један и за други фонд је повезана и са другим елементима целовите, системске реформе која још увек није отпочела и не вреди их посматрати изоловано, наводе аутори Николић и Пејин-Стокић.

Према подацима Светске банке за 2013. годину Србија је у групи земаља са најнижим расходима за здравство по глави становника, од 475 долара. Издвајања у Словенији су износила 2.000 долара, у Хрватској 982 долара, а распон у развијеним земљама се креће од 4.500 до 5.000 долара – највећа издвајања је имала Норвешка са 9.715 долара по глави становника.

– Позитивна веза између висине издвајања и ефеката на здравствено стање становништва је доказана, као што је утврђен и позитивни ефекат које побољшање здравља становника има на економски раст – наводе аутори.

Србија је у периоду кризе смањила расходе за здравствену заштиту, али се пад расхода није зауставио после 2013. године већ је настављен до краја 2015. године. У периоду од 2005. до 2008. расходи РФЗО расли су по просечној годишњој стопи од 7,3 одсто, док је у периоду од 2009. до 2015. дошло до пада расхода, а просечно годишње смањење је износило 4,6 одсто. На крају кризног периода 2012. године дошло је до промене тренда пада расхода, и остварен је мали раст расхода, у односу на претходну годину, од 0,6 одсто и раст обима доприноса од 0,8 одсто.

За разлику од земаља које су у периоду кризе повећале стопе обавезних доприноса за здравствено осигурање Србија је средином 2014. године смањила стопе за два одсто, да би повећала стопу доприноса за пензијско осигурање. Мере којим су смањене плате у јавном сектору и смањење пензија додатно су утицале на пад расхода РФЗО-а у 2014. и 2015. години. Доприноси за здравствено осигурање остварили су највећи пад у ове две године, а уједно је њихово учешће у укупним приходима достигло историјски минимум од 63,3 одсто у 2015. години.