И стан на лизинг

Последњих година је приметно интересовање многобројних страних инвеститора да улажу у српско тржиште некретнина које је врло привлачно и у сталном порасту. Такав потенцијал раста види и аустријски Immorent (предузеће Ерсте групе) за Београд, који нуди свеобухватна решења за локална и међународна предузећа у области финансирања (лизинг) и услуга (развој некретнина, грађевинске услуге) за некретнине у Србији.

Како каже Александер Петриц, генерални директор Immorent-а у Београду, планови везани за Србију односе се на велике инвестиције, пре свега у развој шопинг и технолошких центара, пословних зграда, туристичких објеката (градски хотели) и стамбених простора.

– Ако се гледа шира регија, све около је већ Европска унија, а Србија је „бела флека” на том простору, мада је уствари најинтересантнија, много испред осталих. Фокус је на Београду, геостратешком центру југоисточне Европе, а изградња паневропских саобраћајних коридора кроз Србију генерише велике пројекте за српску привреду – каже Петриц.

Као главни град, Београд је по платежној моћи много јачи (некад дупло и више) од других центара у Србији, што је инвеститорима полазиште при прављену планова за улагање. Тренутно је ситуација из више разлога неповољна, али, чим се мало нормализује, сигурно је да ће Београд бити важнији и од Будимпеште, Букурешта, као и од многих других градова у земљама ЕУ. Други корак представљају Нови Сад и Ниш.

У српској престоници постоји велика потреба за шопинг центрима, стамбеним и пословним зградама и сваки од ових сегмената има другу врсту приступа, зависно од хода, чему претходе анализе приоритета (потражња и потребе тржишта, понуда конкурената, инвестиције, време изградње, период враћања новца…).

Примера ради, када је реч о офис простору, у Бечу на једног човека долази пет квадрата, а у Београду је на једном квадрату пет људи. То је показатељ да у Београду, уколико жели за десет година да достигне релације Беча, мора сваке године да се направи милион квадрата, подељених на различите квалитете и просторе, сходно потребама тржишта, наглашава наш саговорник.

Петриц запажа велику потребу за стамбеним простором у Београду, али објашњава да, у односу на тренутну ситуацију у Србији и квалитет који могу да понуде, немају рачуницу да станове продају јефтиније од 1.800, 2.000 или 2.200 евра по квадрату. У станоградњи је добра перспектива, али закон је још највећи проблем, посебно у статусу власништва над земљиштем и делу који се односи на лизинг некретнина. Модел постоји и може само да се преузме, што би побољшало рејтинг Србије, долазак страних инвеститора, већу конкуренцију, бољу понуду, а самим тим и ниже камате и пад цена.

Лизинг некретнина је као лизинг аутомобила. Купац у старту учествује са 20 одсто властитог капитала, а рок отплате може да буде до двадесет година, што прилагођава заради. Рата је, углавном, као да негде плаћа кирију за стан, а није власник, а овде са отплатом последње рате постаје власник.