Сезонско или манипулативно поскупљење меса

Сезонски је уобичајено да од шестог до деветог месеца у години цена свежег меса порасте, оценила је јуче Народна банка Србије, додајући да је раст потрошачких цена од почетка године великим делом вођен сезонским факторима. Недавно је потрошаче у Србији изненадио скок цена свињског меса за око 30 одсто, а затим и поскупљење пилетине за око 25 одсто. Уочи ових најава гувернерка Јоргованка Табаковић изразила је бојазан да би потреси на тржишту меса могли да повећају укупну инфлацију за 0,32 до 0,56 одсто.

У НБС, међутим, сада кажу да су у протеклих десет година током летњих месеци цене меса расле. На то су, кажу, утицале временске прилике у земљи и окружењу, трошковни притисци у производњи хране услед кретања цена примарних пољопривредних производа, цена нафте као и остали фактори који утичу на понуду свежег меса, објавила је НБС, коментаришући утицај сезонских фактора на инфлацију. Како је пренео Танјуг, ова појава још је израженија код поврћа и воћа чије су цене подложне и временским условима а што је ове године нарочито видљиво код воћа.

– Али цене воћа су у овом тренутку у просеку ниже за око 10 одсто у односу на исти период претходне године док су код поврћа у просеку на сличном нивоу – наводе у НБС и кажу да очекују да сезонски фактор настави да делује и до краја године, тако што ће прво доћи до стабилизације цене меса а потом и до пада.

Аграрни аналитичари се не слажу са изјавама које, поводом потреса на тржишту, долазе из НБС. И поред тога што су летња варирања откупних цена живих свиња заиста уобичајена, не памте се овако драстична поскупљења меса у радњама – од 30 до чак 50 одсто у неким од београдских месара. Протеклих неколико година цена свињског бута углавном се држала на око 400 динара без обзира на период године, чему је највише допринео увоз меса.

– Тачно је да цене пред почетак сваког циклуса това благо расту.  Посебно у летњем периоду, али оволико повећање цена меса је незапамћено. То су шпекулантске игре кланичара који покушавају да увоз учине рентабилнијим, јер је цена свиња скочила и у Европској унији – каже аналитичар Војислав Станковић.

До поскупљења је дошло и због тога што фармери не желе поново да уђу у велику неизвесност, а то је могућност да убрзо порасте увоз меса што би их изнова оставило без тржишта. То се, како додаје, најбоље види по цени прасади која је у овом тренутку неуобичајено ниска, а углавном бива баш супротно. Такве прилике на тржишту указују да је ризик у свињарству поново велики и да се у Србији смањује интерес за тов свиња. Станковић сматра да је једино решење ове кризе (која може да потраје ако држава што пре не промени правила игре) да се произвођачима обезбеди сигурност – такозвани услужни тов како би газдинства унапред знала за кога раде. То би их такође ослободило и уцена накупаца који диктирају цену меса.

Аналитичар Чедомир Кецо каже да „не би улазио у коментаре Народне банке јер неке основне ствари које се саопштавају нису најјасније”. Раст инфлације на основу скока цена меса, истиче, апсолутно нема економску подлогу.

– И сада кажу да се то и раније дешавало. Није. Догађало се управо супротно. Свиње су продаване испод производне цене, а произвођачи су губили и сто динара по килограму. Нису далеко године када смо на тржишту имали свиње по 60 динара, уз оправдање да су јефтине зато што су масне. У ствари, увоз је био превелики за наше услове. Ово што се тренутно догађа су манипулације и са ценама и са снабдевеношћу тржишта – сматра Кецо.

Раст потрошачких цена 0,9 одсто

Према подацима Републичког завода за статистику, раст потрошачких цена од почетка године (закључно с јуном) износио је 0,9 одсто, од чега 0,4 одсто у току првог и 0,5 одсто у току другог тромесечја. У оба случаја махом је вођено сезонским факторима. У прва три месеца, највећи позитиван допринос инфлацији потекао је од сезонског раста цена воћа и поврћа, а значајан негативан допринос од сезонског пада цена свежег меса, одеће и обуће и туристичких аранжмана. У другом тромесечју сезонски фактори имали су углавном обрнут утицај.

Туристички аранжмани, одећа и обућа сезонски су поскупели и дали највећи позитиван допринос расту инфлације. Највећи негативан допринос потекао је од сезонског пада цена поврћа. НБС објашњава, а поводом писања појединих медија о индексацији плата и пензија оствареној инфлацијом, да Закон о буџетском систему не предвиђа аутоматско усклађивање плата са инфлацијом. НБС, како наводе, очекује да ће се међугодишња инфлација постепено приближавати доњој граници циља до краја године, а да ће се у границама циљаног коридора наћи следеће године.

Танјуг