Шмекерски и господски

Прославу 75. рођендана, уз непретенциозну популарност и пажљиво грађену каријеру какву има Мајкл Кејн, пожелели би многи светски глумци, чак и звезде популарније од овог британског барда. На питање новинара корпорације „Скај” како ће прославити рођендан, Кејн је одговорио: „Скромно, као и увек, у кругу породице и пријатеља”.

Одмерено, шмекерски и господски, баш онако како је научена и како то ради најбоља генерација британских глумаца: Хелен Мирен, Ванеса Редгрејв, Меги Смит, Бренда Блетин, Ентони Хопкинс и Мајкл Гамбон.

Сер Морис Џозеф Миклвај, познатији под именом Мајкл Кејн, рођен је на данашњи дан 1933. године у Лондону. У 15. години је напустио школу и прикључио се британској војсци у рату у Кореји. По повратку у Лондон, опробао се у позоришту, био је цимер са Теренсом Стампом, звездом филма „Присила: Краљица пустиње” и играо је у првом комаду Харолда Пинтера „Соба”. Током шездесетих и седамдесетих година био је звезда преко 100 телевизијских серија, углавном британских, пажљиво изграђујући себе у једног од најкарактернијих глумаца.

Иако се доказао и потврдио у Британији, и био врло хваљен у филмовима „Алфи”, „Њушкало”, „Посао у Италији”, „Подучавање Рите” и „Ухвати Картера”, Кејн је освојио свет улогом у филму „Човек који је желео да буде краљ” Џона Хјустона у којем је играо са пријатељем Шоном Конеријем. Умеће је потврдио улогом психијатра трансвестита у филму „Одевен да убије” (у српском преводу „Обучена да убије”) Брајана де Палме, а популарност надоградио шпијунском трилогијом у којој је тумачио лик чувеног детектива Харија Палмера.

Од тада до данас, лице и таленат Мајкла Кејна красе многа дела, а увек се истичу његове улоге Елиота, односно доктора Вилбура у драмама „Хана и њене сестре” Вудија Алена из 1986. године и „Живот нема правила” Ласеа Халстрома из 1999. године за које је награђен „Оскарима” за епизодне улоге.

Недавно, Кејна смо гледали у филмовима „Тихи Американац” Филипа Нојса, „Престиж” Кристофера Нолана, „Потомци” Алфонса Куарона, а у априлу нас очекује римејк „Њушкала” у режији Кенета Бране.

Кејнову глуму критичари описују као „тиху, промишљену, суптилну, али убојиту”, а њега као глумца који „зна меру без обзира да ли игра драмску улогу или епизоду у неинвентивној холивудској комедији”.

Мајкл Кејн никада није бежао од холивудских хитова: играо је у комедијама „Мис тајни агент” и „Ожених се вештицом” или акцији „Бетмен почиње”, истичући да „не треба бежати од добрих хонорара”.

Када не снима филмове или не игра у позоришту, Кејн воли да шета на свом имању у Јужној Енглеској, ужива са пријатељима и чита. Његови пријатељи истичу да је добар писац, поготову кратких прича. У аутобиографију „О чему се овде ради” 1992. године, Кејн је отворено писао о свом животу, страхотама рата у Кореји, верности према супрузи са којом је у браку 35 година и са којом има четири ћерке, дружењу са Марлоном Брандом од кога је учио, али и оној пријатној треми пред сваку премијеру.

Клањајући се британској краљици Елизабети Другој 2000. године на додели титуле сер, Кејн се нашалио: „Тек сада сам постао признати уметник Уједињеног Краљевства, нешто попут британског витеза”.