Свакоме по бомбона

Две вечери (недеља и понедељак, Први програм РТС) у београдском „Сава центру” трајала је „Беовизија”, фестивал са двоструком функцијом, да анимира српску забавну музику и изнедри песму која ће националну ТВ станицу – Радио-телевизију Србије представљати на „Песми Евровизије”, иза које стоји Европска радиодифузија. Овога пута била је и нека врста уводног теста за продукцију јавног сервиса коју у мају очекује замашан посао реализовања приредбе у којој учествује 43 представника из исто толико земаља, са свим оним што „Песма Евровизије” подразумева.

Према ономе што је виђено на малом екрану, како је прошло тестирање, како је протекла „Беовизија”? Уз честитке Јелени Томашевић за победу (са песмом „Оро” Жељка Јоксимовића), чини се да је све могло да буде и боље, поготово што су они који су је припремали неочекивано добили бонус, јер је „Беовизија” због политичких догађаја у земљи била одложена за неких двадесетак дана… Било је довољно времена да се још понешто дотера, углача, усаврши.

Да сви буду намирени – Прве вечери представљено је 20 композиција које су конкурисале за учешће на „Песми Евровизије”. То је још и могло да буде, донекле, забавно, јер је било премијерно. Друге вечери било је финале и ревијални део у којем су додељене многобројне естрадне награде. Свакоме по бомбона, да се сви намире. И они који су заслужили и они који би се наљутили да су заборављени и они који имају неименоване заслуге за народ и отаџбину… И то је потрајало до после поноћи. Много развучено. Кад је коначно израчунато (спајањем гласова публике и жирија) и саопштено име победника, што није било изненађење, није баш преостало много енергије за спектакуларни завршетак.

„Беовизији” је недостајао темпо који нису могли да надокнаде млади дебитанти жељни наглог успеха ни проверена имена (којих је било у мањем броју) а који су били ту јер им је нешто обећано. А кад се обећања и очекивања не испуне онда се догоди оно што је учинила Јелена из „Зане”. Одбила је да прими награду за текст и поприлично збунила водитеље дебитанте који су се, такође, такмичили за титулу „Европског лица”. За њих четворо на сцени, где су морали да покажу да знају да певају и играју, било је довољно простора, али мало текста. Одабрани су Кристина Раденковић и Бранислав Катић, којима је у опису обавеза те две вечери било и савлађивање евидентних тонских сметњи.

Огромна сцена у успешном сценографском кључу Горана Јоксимовића, остала је без балетских и плесних нумера које би је истински оживеле. Све се догађало на уском простору у облику јајета где су се гурали водитељи и извођачи, а остало је зврјало празно. Једино је ваљда Марија Шерифовић у свом полетном наступу успела да је протрчи неколико пута. Оне три Оливе (пратећи вокали) нису биле довољне да је визуелно попуне…

Да ли је то сукоб интереса – Певачи су се, наравно, трудили да оставе што бољи утисак, не само са песмама које су изводили, већ и визуелним идентитетом. Понешто је било шик, а понешто је изгледало као да је изашло из кројачке радионице „сам свој мајстор”. Чланице групе „Бјути квинс” биле су одевене као лалинске снахе. Најоригиналнији костим је имала Цвета Мајтановић, али и најмање среће са системом за гласање. Штедљива Радио-телевизија Србије (која због „Песме Евровизије” није имала ни новогодишњи програм) ваљда ће да одреши кесу и уложи нешто у имиџ Јелене Томашевић и ослободи је оне гломазне хаљине у којој се једва кретала по сцени. И други су имали невоља са савлађивањем простора, а неке су и носили (балерине у стилизованим наступима, што је више личило на побеђивање раздаљина него на осмишљено кретање).

Изашавши на сцену да додели једну од многобројних награда, Сандра Шуша, главни и одговорни уредник Забавног програма РТС-а похвалила се да је прве вечери приредбу пратило два милиона и 900.000 гледалаца, што је лепа бројка, али је у несразмери са скромним бројем гласова пристиглих СМС-ом. Као да гласање публике никоме није било претерано важно, као да се унапред знало ко ће да победи, што није необично, увек постоје фаворити. Само што, чини се, овом приликом организатори треба да провере није ли сукоб интереса да водитељ програма на „Песми Евровизије” буде и аутор такмичарске композиције.