Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аустралијски пакао на земљи за мигранте

У „Науру досијеу” наведено је да су услови за живот у овом кампу ван сваког људског достојанства, да се дечацима прети смрћу, а туширање је дозвољено само девојкама које заузврат пристану на сексуалне услуге
Аустралијски пакао на земљи за мигранте
Камп за мигранте у Науру (Фото Амнести интернешенел)

Више од годину и по дана је било потребно да хуманитарне организације Хјумен рајтс воч и Амнести интернешенел јуче и званично објаве страхоте које скоро већ две године подносе мигранти у избегличком кампу Науру. Иако злостављања и незапамћени нехумани услови у којима живе мигранти, које су аустралијске власти сместиле на ово острво како не би ушли на њихов континент, нису били тајна за светску јавност – ни ова а ни претходна аустралијска влада нису учиниле ништа да спрече овакав однос према мигрантима. Тек после јучерашњег извештаја огласиле су се две агенције УН и десетине организација за људска права, правне, верске и медицинске групе, захтевајући од аустралијске владе да обуставе патње избеглица које траже азил.

Под надзором Канбере, мигранти који су бродовима пловили пут Аустралије усмеравани су на удаљена пацифичка острва у Новој Гвинеји, у области Науру и Папуа. Јуче је више од 2.000 извештаја, под називом „Науру досије”, о ужасном третману чувара према избеглицама објавио аустралијски „Гардијан”. Извештаји описују детаље сексуалног злостављања деце, самоповређивања миграната због немогућности да издрже тортуру чувара и нехумане услове у којима живе.

У извештајима је наведено да су услови за живот ван сваког људског достојанства, да се дечацима прети смрћу и да је туширање дозвољено само девојкама које заузврат пристану на сексуалне услуге. Стрес коме су изложене избеглице у овим „затворским острвима” натерао је, у највише случајева, жене на покушаје самоубиства и самоповређивање. Једна девојка је у објављеном извештају написала: „Треба ми смрт. Желим што пре да умрем.” „Гардијан” је навео да су извештаје писали запослени, као и саме избеглице, и оценио да је ово „највеће цурење докумената из аустралијског миграционог кампа”.

У кампу у Науруу се већ дуже време налази 442 особе које нису хтеле да се врате кућама, а тврди се да их је скоро дупло више у Манусу, острвцету на северу Папуе Нове Гвинеје. Аустралијски премијер Малколм Турнбул је рекао да ће објављени материјал бити испитан, провериће да ли у центру постоје жалбе и да ли су оптужбе „упућене на праву адресу”.

Аустралија је већ и прошле године била у средишту скандала због односа владе према мигрантима, а од тада бродови са избеглицама више не пристижу у ове области. Пре годину дана лекар Дејвид Ајзак, који је у децембру 2014. године провео пет дана на острву, обелоданио је да у Науруу влада пакао на земљи, јер Аустралија на крајње нехуман начин третира мигранте које сматра „прљавим криминалцима”. Ајзак је у августу 2015. изјавио за телевизију Раша тудеј, свестан да може добити затворску казну од две године (као и сви који раде у том кампу, укључујући остале лекаре, медицинско особље, учитеље и чуваре), да је нарочито био шокиран опхођењем према деци „која су третирана као отпадници”. „Деца у кампу пате од депресије, плаше се чувара који су непријатни и груби”, рекао је педијатар Ајзак описавши камп као „лош затвор”.

Аустралијска комисија за људска права објавила је тада серију писама која су им послала деца из избегличког кампа, па су становници Аустралије ипак могли да знају шта се догађа на нешто више од три хиљаде километара од Бризбејна. После Ајзаковог сведочења огласио се и један бивши чувар из компаније „Вилсон секјурити” који је рекао да су чувари примењивали мучење дављењем и техником „закопчавања”, коју су примењивали припадници ЦИА. „Закопчавање се користи тако што несрећног азиланта чувари кабловима вежу за металне шипке на кревету. Затим подигну кревет и бацају га у ваздух, при чему жртва прво удара у плафон, а затим у под, доживљавајући болне повреде”, изјавио је тај чувар који није желео да буде именован. Бивши аустралијски премијер Тони Абот демантовао је ове тврдње, рекавши да се према азилантима држава опходи хумано. „Рекао бих да су те тврдње лажне, а сви који шире неистине биће процесуирани”, рекао је Абот.

Бивши аустралијски премијер такође није демантовао скандалозне извештаје да су власти те земље плаћале кријумчарима миграната да их врате у Индонезију, а јавно је тврдио да власти чине све како се не би наставила та „ђаволска трговина”. Управо тада, у јуну прошле године, власт у Индонезији је покренула истрагу и откривено је да је само у једном случају, када су кријумчари бродом превозили 65 миграната, Аустралија платила 30.000 долара да их врате у Индонезију. По доласку на власт, 2013. године, Аботова влада је примењивала и оружане акције како би онемогућавала мигранте да стигну чамцима на њихов континент.

Аустралијска влада је постала светски позната по још једном скандалозном третману, и то у малолетничком затвору „Дон Дејл” у близини Дарвина, на северу аустралијског континента. Еј-Би-Си је крајем прошлог месеца објавио снимке мучења малолетника који подсећају на мучења у Абу Граибу и Гвантанаму. На снимку је приказан 17-годишњи младић Дилан Волер, го до појаса, кога чувари везују за столицу док на глави има импровизовану капуљачу везану око врата. Снимци су начињени 2014. и 2015. године, али је репортер навео да се овакви поступци мучења примењују већ дуже време.

Тада је откривено да у малолетничким затворима 96 одсто затвореника чине млади Абориџини, аустралијски староседеоци, који на Северној територији чине 30 одсто становништва. Премијер Турнбул и остали државни званичници и полицијски официри тада су изјавили да нису видели те снимке, али да се мора престати са таквом праксом.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.