Декласиране светске вицепрвакиње, одбојкашице у четвртфиналу

Од нашег извештача

Рио – Против светских вицешампионки и победница Светског купа наше одбојкашице су приказале до сада најбољу игру на Олимпијским играма, рачунајући и претходна два учешћа: Србија – Кина 3:0 (25:17, 25:19, 25:22). Кинескиње, које су нас у претходна два сусрета савладале, које су биле боље и у Лондону 2012. године (3:1), сада су биле толико немоћне да нашим играчицама треба скинути капу за све оно што су урадиле на овој утакмици. Никакве неизвесности није било у двобоју дугом свега 68 минута, осим пред крај трећег сета. Међутим, на њихова четири узастопна поена (15:12, 15:16) ми смо узвратили истом мером (15:16, 19:16).

–То је отприлике оно што стално причамо. Када играмо најбоље што умемо, онда заиста можемо да победимо свакога – рекао је селектор Зоран Терзић после меча. – Оно што нам треба, чему се искрено надам, јесте континуитет. Да наставимо да играмо на овај начин. Није ништа спорно, можемо ми да изгубимо утакмицу од боље екипе, али да играмо као сада. Са огромним мотивом, с великом жељом, а пре свега опуштено, у смислу да нема страха од противника, али и што је још важније – да нема страха од сопствених грешака. Када тако играмо, онда је с нама врло тешко играти, јер имамо одличну екипу. Девојке су максимално спремне за ове Олимпијске игре, што су и показале против Кине. Надам се да ће овако да наставе...

Терзић је извео исту поставу као и против Американки: Малешевић, Михајловић, Огњеновић, Стевановић, Рашић, Бошковић (либеро Поповић). Није извршио ни једну измену на мечу, а тражио је само један тајмаут, пред крај трећег сета, што довољно говори о томе шта се збивало на терену. Почетак утакмице (и читав меч) обележила је најмлађа на терену Тијана Бошковић која је утерала страх у кости Кинескињама. После њених девет поена наш тим је повео са 13:5.

– Нисам само ја супер одиграла, већ све девојке – била је скромна, као и увек Бошковићева. - У свим елементима смо биле на високом нивоу. Била нам је потребна ова победа и оваква игра за оно што долази. Важно је да се тако отворе утакмице.

Оно што посебно може да радује јесу поени које су освајани из тешких ситуација. За сваку лопту се борило док код је имало шансе, чак и у тренуцима високог вођства. Либеро Силвија Поповић нам је својом пожртвованошћу и добрим постављањем донела доста нових прилика.

Као и у сусрету с Италијанкама, наше играчице су равномерно делиле терет. Обично Бошковићева припрети противнику, а Михајловићева га докусури, док су остале одиграле оно што се очекивало. Капитен Маја Огњеновић је разигравала саиграчице и слудела Кинескиње својим кувањима, средњи блокери Рашићева и Стевановићева биле су сигурне на мрежи, а Малешевићева знатно сигурнија у пријему сервиса. Служио нас је и сервис, посебно средином другог сета када смо преломили тај део сусрета.

– Искрено, не сећам се да смо Кину победиле с 3:0 и да смо биле овако убедљиве, да смо тако сигурне од првог до последњег поена – казала је капитен Маја Огњеновић. - У трећем сету је дошло до малог пада, све остало је био висок ниво. Оне су један од главних конкурената за медаљу. Ова победа нам много значи за самопоуздање јер је пораз од Америке, иако смо причале да нема места за туговање, ипак оставио неког трага. Нисмо изгубиле убељиво од Америке, већ због недостатка храбрости и наивних грешака. Важно је да смо све то брзо пребродиле и овако убедљиво победиле Кину. Томе се нико није надао.

Средином трећег сета прорадио је на кратко кинески блок (15:12, 15:16) али су Бошковићева, Михајловићева и наш блок брзо вратиле екпу на прави курс (19:16).

– Резултат говори сам за себе. Уживале смо на терену. Кина је светска сила у одбојци. Биле смо спремне, биле смо све време утакмице на високом нивоу и играчки и ментално. Покушавале су да нас стигну, али смо преломиле пред крај трећег сета. Нисмо им дозволиле да нам приђу довољно близу јер су опасна екипа и могу лако да се врате у живот – рекла је Јована Стевановић.

Дворана: Мараканазињо. Гледалаца: 3.509. Судије: Канг (Ј. Кореја), Родригез (Шпанија).

СРБИЈА: Буша, Бракочевић, Живковић, Малешевић 3, Михајловић 19, Огњеновић 5, Вељковић, Николић, Стевановић 5, Рашић 8, Поповић, Бошковић 23. Селектор: Зоран Терзић.

КИНА: Јуан 7, Џу 14, Јанг, Гонг 2, Веи, Џанг 6, Лиу 2, Цу 4, Хуи 2, Лин, Динг, Зан 1. Селектор: Ланг Пинг.

Александар Милетић

Одбојкашице Србије овако су прославиле велику победу против Кине и пласман у четвртфинале Фото Н. Неговановић

У сјајној форми: Тијана Бошковић и Јована Стевановић Фото Фонет/АП

Мајсторије на мрежи: Маја Огњанович Фото Фонет/АП

Шта највише радује Терзића...

„Посебно ме радује трећи сет кад су успели да стигну и престигну наше вођство, а ми смо остали потпуно мирни, концентрисани, и заиста пуном снагом одиграли до краја и преломили тај сет у нашу корист. То је огроман добитак за нас у овој утакмици“, рекао је селектор Терзић.

Цео аутобус спава...

„Ја стално о терминима утакмица, али јутрос смо устале у пет ујутро. У реду, устале су и Кинескиње... Цео наш аутобус спава на путу за дворану, не ради нам звучник у свлачионици, пуно неких непредвиђених околности. Баш нам је било тешко... Идемо на доручак, а напољу мркли мрак...“, рекла је капитен Маја Огњеновић о одласку на сусрет с Кином (9.30 ч по локалном времену).

Да ли Михајловићева може да уђе у Кину...

После меча нашалили смо се са Бранкицом Михајловић, питавши је да ли ће после оваквох исхода и њене добре игре да је пусте да уђе у Кину (недавно је потписала за Тјенцин)?

– Ваљда ће ме пустити – рекла је кроз осмех. Веома сам срећна да што смо се после пораза од Америке вратили на прави пут, да играмо онако како знамо, снажно и са пуно самопуздања од првог тренутка. Нисмо Кини дали ни најмању шансу. Прави тренутак да покажемо колико можемо.Игра од које и победници плачу

Тијана Малешевић, нови члан клуба Волеј Нестле из Сао Паула, каже да све проживљава веома емотивно, и игре у Рију и победу против Кине...

Од нашег извештача

Рио  – Одмах после победе против Кине Тијана Малешевић (25 год) бризнула је у плач. За многе неочекивано, али она каже да је то нормално, имајући у виду све околности....

– Све ово је веома емотивно за мене. Олимпијске игре, сусрет с Кином. Доста очекујемо, а ово је прва утакмица на којој смо показале како можемо да играмо и ко смо заправо ми. Баш смо запечатиле... Драго ми је да смо такву игру пружиле против Кине јер смо у претодне две године изгубиле обе утакмице од њих. Некако ми је све изашло на очи...

Недавно си потписала за Волеј Нестле из Осаска (део Сао Паула). Као нови Паулиста (становник Сао Паула) неминовно си „непријатељ“ Кариока (Рио де Жанеиро)?

– Од скора сам члан Осаска, али чула сам за велико ривалство између Сао Паула и Рија. Сигурна сам да ћу се лако уклопити и да ће Бразилци осетити моју енергију. Рексона из Рио де Жанеира је после три године освојила првенство. И они и ми смо променили доста играчица. Окреће се нови лист и надам се да ће мој клуб исписати нове странице историје клупске одбојке Бразила.

Да ли си стигла да осетиш чари Бразила имајући у виду велике обавезе у репрезентацији?

– Јесам, донекле. Пре Олимпијских игара смо играле овде Гран при. Заиста ми прија Бразил. Њихов дух, ритам, знају да уживају у животу, да им буде лепо. Сунце целе сезоне, има ли ишта лепше. Радујем се што нема зиме.