Проблем наших ватерполиста је у – глави

Од нашег извештача

Рио – С Данилом Икодиновићем никад досадно. Тако је било и у време док је играо, учествовао у великим ватерполо успесима, тако је с њим и данас, најчешће у кафани „Тако је суђено”, тако је... Ма, тако је увек.

Ево га, после 12 година, поново на Олимпијским играма. Некада играч, врхунски, данас навијач Србије, највише ватерпола и одбојке. Размуљиво, једном ватерполиста увек ватерполиста. Одбојка... Маја Огњеновић је разлог.

Срећемо се. И смех, његов сталан заразан, мој као одговор на све његове духовите опаске. Подсећам се њега на Играма. Две довршене и једна недовршена олимпијска прича.

– Сиднеј – бронза. Видели смо да можемо више. Полуфинале с Мађарима је била права утакмица, најбоља, најквалитетнија.

Атина, тада финале са Мађарима?

– Одавно је било. Све се зна. Прескочимо то.

Пред Пекинг се догодило оно...

– И то се зна. Прескочимо...

Дача је, ипак, да подсетимо, у Атини играо за злато против Мађара. СЦГ је изгубила на несхватљив начин, сопственим глупостима. Пред Европско првенство у Малаги 2008. је доживео тешку саобраћајну несрећу због које је морао да прекине велику каријеру. Док су му другари месец дана касније војевали у Пекингу, лежао је у новосадској болници и нервирао се. Каже да су вредели више од бронзе.

Враћамо се омиљеној теми, игри у базену и актуелном тренутку у Рију.

– Не играмо добро, то се види из авиона. Мислим да је глава у питању. Лоше јесте, али није драма.

Када ово буде изашло већ ће да се зна даља судбина Гоцића и другова.

– Нема везе, причам како јесте. Није требало да се ствара атмосфера да је довољно само да се овде појавимо и одмах ће да нам ставе злато око врата. Олимпијске игре су специфично такмичење, ниједно није такво. Не дозвољава ни тренутак опуштања. Колико сам видео нема много екипа које могу да буду задовољне приказаним у прва три кола.

Остаје нада да ће ватерполисти ипак подићи ниво игре. Икодиновић је пред меч са Аустралијом веровао у то:

– Надам се. Требало би све да буде боље. Знам да Дејан Савић има решење, да ће успети да их продрма. То важи и за играче. Нама је проблем напад, иако је Мађарима дао 13 голова. Позициони напад нам не иде, као да нема неких идеја. Одбрана је мање-више добра. Али, пустимо селектора да се бави тиме. Много саветодаваца је лоше за све и сви све знају.

Икодиновић обилази борилишта, шета по Олимпијском парку, најчешће с пријатељем Марком Миличковићем. Какви су утисци?

– Мислим да организација није најбоља. Толико су спори и конфузни да све то, искрено, почиње да ме нервира. У Сиднеју и Атини сам био учесник, али се сећам да су приче о самом такмичењу и свему ономе што га прати биле много боље. Овде – импровизација на сваком кораку, енглески им је мислена именица, кашњења, редови... Нису оставили неки утисак.

Лепоте Рија?

– Какве, бре, лепоте?! Видео сам прљавштину, чуо за места на која не смем да одем, безбедност је проблематична. Сигуран сам да има и лепих места, али утисак неће много да се промени.

Копакабана, на пример ?

– Ма... Био сам сада у Мајамију. Њихове плаже су много лепше. Уживао сам.

Добро, али тамо је висока класа:

– Доста ми је тих прича сиромашни и весели. Дај мало богате и тужне.

Такав је Дача. Као и увек без длаке на језику. Па, коме се свиђа...

– Је ли то то? Идем да гледам наше.

И оде. Велики спортиста и човек којег треба имати за пријатеља.

У улози великог одбојкашког навијача

Икодиновић је у Рију највише да би пружио подршку српским одбојкашицама. Капитен репрезентације Маја Огњеновић је његова девојка.

– Овде сам у функцији великог навијача. Када се поклопе догађаји, када још неко од Срба игра, знају се приоритети. Хахаха...