Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Костићу и шећерана у Сенти

Комисија за заштиту конкуренције дала зелено светло за трансакцију уз одређене услове, јер је тржишни удео „Сунока” већ достигао 70 одсто
Костићу и шећерана у Сенти
Миодраг Костић (Фото: Танјуг / Оксана Тоскић)

Миодраг Костић, власник „МК групе”, постаће и званично власник фабрике шећера у Сенти и тако свом шећерном царству придодати и четврту домаћу фабрику. Комисија за заштиту конкуренције јуче је дала зелено светло за ову трансакцију али, како кажу, уз одређене услове јер ће после овог припајања удео Костићевог „Сунока” на тржишту шећера бити око 70 одсто.

Комисију ће „Суноко”, између осталог, морати редовно да обавештава о променама цена, количинама које производи, а уколико буде хтео да прода свој бизнис (као што се увелико најављује и практично је већ готова ствар), мораће да објави јавни тендер и домаћим и иностраним медијима. Обавеза „Сунока” је и да најкасније у року од шест месеци достави комисији документ којим дефинише своју политику продаје шећера домаћим купцима .

– Донели смо решење којим се условно одобрава спровођење концентрације која настаје стицањем контроле привредног друштва „Суноко” над привредним друштвом „Стар шећер” Сента, а тиме и над Фабриком шећера „ТЕ-ТО Сента” – наводи се у саопштењу Комисије за заштиту конкуренције. Како кажу, на основу чињеничног стања, утврђеног током испитног поступка, констатовано је да ће спровођењем концентрације доћи до јачања доминантног положаја „Сунока” на тржишту производње и продаје шећера у Србији те да се овај посао може одобрити само уз неколико услова.

Један од њих је и обавеза да доставља годишњи извештај о мерама које су предузете да се одржи пословање шећеране у Сенти. Како се наводи, већину ових услова „Суноко” ће морати да поштује све до укидања царина и прелевмана на увоз шећера у Србију, а најдуже у наредних пет година.

Компанија „Суноко”, крајем марта ове године, обратила се комисији за захтевом да им се (по скраћеној процедури) одобри куповина „Стар шећера”, у чијем власништву је шећерана у Сенти. Међутим, како Костићева компанија држи више од 50 одсто тржишта шећера у Србији, Комисија је покренула испитни поступак и имала рок да изда решење до 16. септембра. Али посао је, како кажу, завршен раније због тога што је „ТЕ-ТО” из Сенте већ више од 90 дана у блокади а ових дана искључена им је и електрична енергија. Проблеми су очигледно наступили ове године с обзиром на то да је у претходне четири свега два дана била у блокади.

После најаве да Костић намерава да приватизује и шећерану у Сенти, бизнисмен Петар Матијевић (који има свој интерес у спречавању монопола у овој индустрији јер и сам производи репу), упозорио је да би произвођачи, ако комисија то дозволи, били у још горој позицији него што су сада. То што је са Костићем чак правио конзорцијум за приватизацију ПКБ-а и био у добрим пословним односима, није га спречило да за наш лист тада изјави да „своју репу одавно не продаје Костићу већ грчком ’Хеленику’ који нуди за 20 одсто бољу цену”.

„Хеленик” је иначе тренутно једини Костићев конкурент на тржишту Србије али ће се и то очигледно убрзо променити. Пре нешто више од месец дана, из „МК групе” званично је потврђено да Миодраг Костић намерава да изађе из овог бизниса и да је са аустријском „Аграном” (која је део немачког „Суедцукера”) потписан споразум о већинском преузимању „Сунока”. Интересовање ове компаније за тржиште Србије иначе и није нека новост. Овај гигант већ послује у БиХ, Румунији, Словачкој, Чешкој и Мађарској, а од 2012. почеле су спекулације да има намеру да приватизује и домаће шећеране.

Иако су и Аустријанци званично најавили да су заинтересовани да преузму већинско власништво у свим шећеранама које Костић има у Србији у Комисији за заштиту конкуренције кажу да још нису добили захтев за ту концентрацију.

– О томе ћемо одлучивати накнадно, када такав захтев стигне – кажу у комисији.

Миодраг Костић је 2002. године купио за три евра шећеране у Бачу, Ковачици и Пећинцима, у време када је на власти била Демократска странка за коју је важио као главни финансијер. Приватизација шећерана нашла се на списку једне од 24 спорне приватизације, а био је умешан и у препакивање шећера и пласман на тржиште ЕУ.

Коментари32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.