Русија без шљивовице

То што у Русији прошле године није извезен ни литар српске шљивовице довољно говори о неискоришћеним шансама домаће привреде на „златном руднику” светског тржишта. Кад се српски туриста затекне у Русији од робе из своје домовине евентуално може да купи лекове или руске сокове у домаћој „тетрапак” амбалажи. Упркос Споразуму о слободној трговини са Руском Федерацијом, склопљеним пре осам година а из недовољно јасних разлога нератификованим у нашем и руском парламенту, наш извоз у ову земљу једва да прелази пет процената укупне робне размене Србије и износи 450,6 милиона долара. Са друге стране, наш увоз из Русије је готово шест пута већи и износи 2,63 милијарде долара, што је чак 14,3 одсто увоза, захваљујући нафти и гасу. Према подацима Привредне коморе Србије, охрабрујуће је то што извоз ипак двоструко брже расте од увоза. Тако је прошле године, примера ради, у Србију из Русије увезено 45 одсто више робе него 2006. године, док је увоз увећан за 22,6 процената.

Стручњаци објашњавају да је један од највећих проблема у извозу у Русију то што у Споразуму о слободној трговини постоје и изузеци за поједине робне групе. Према речима Горана Николића из Центра за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије, постоји и велики проблем са дозволама за камионе.

– Тржиште Москве је сада толико развијено и захтевно да ми више немамо шта да тражимо у руској престоници. Наша роба не може да задовољи захтеве њихових потрошача, јер су се отворили ка европском тржишту, дошло је много страних компанија, конкуренција је жестока. Требало би да се полако повлачимо ка периферији Русије, где би наша роба могла да има пролаз. Такође, велики потенцијал има наше грађевинарство, које је некада доносило и по милијарду долара прихода само са овог тржишта. И данас Срби тамо важе за добре мајсторе, па нас тако бије добар глас како три пута брже везујемо монту од осталих зидара – наводи Николић.

У Привредној комори питали смо и да ли постоји неко одељење у коме привредници могу да добију неопходне информације и помоћ приликом пласмана робе на тамошње тржиште. Према речима запослених у информативној служби ПКС-а, за то је надлежна Секција за сарадњу са Русијом која послује у оквиру Одбора за економске односе са иностранством. Додају и то да имају своје представнике у Москви и да због тога извоз у последњих годину дана расте.

Од нас су Руси прошле године највише куповали лекове (60,85 милиона долара), производе од пластике, хартију и картон, опрему за загревање и хлађење и свеже и суво воће. Од Руса смо, са друге стране, највише куповали нафту. На ову робу смо прошле године потрошили 1,16 милијарди долара. Увозили смо и руски гас, а рачун је последњег дана децембра изнео 627,18 милиона долара. Неколико стотина милиона долара потрошили смо и на увоз никла и ђубрива. Више од половине нашег увоза из Русије чине нафта и гас.

Посматрано по фирмама, највећи извозник на тамошње тржиште је „Таркет” из Бачке Паланке, који чини чак 16,4 одсто од укупног извоза робе. Вршачки „Хемофарм” га је прошле године у корак пратио, па тако лекови из ове фабрике чине 13,4 одсто српског извоза у Русију. Београдски „Тетрапак” у укупном извозу учествује са готово 10 одсто. Највећи увозници робе из Русије су Нафтна индустрија Србије (31,06 одсто) и „Србијагас” (23,88 процената). На трећем месту налази се руски „Лукоил”.

Зашто добре и све боље политичке односе са Русијом не прате и економски? Србија је једина земља ван бившег Совјетског Савеза која има потписан Споразум о слободној трговини, а који се готово уопште не користи, иако многе западне компаније отварају производне погоне у Србији како би оне профитирале из српско-руског споразума. Не треба помињати да и најмања мултинационална компанија из света има велику канцеларију не само у Москви већ и широм Русије. Потписивање гасног споразума, одлука наше стране о једностраном укидању виза и најављени долазак Московске банке наговештавају да је Србија све ближе „златном руднику” светског тржишта.

Можда путоказ осталима може бити овогодишња извозна стратегија воћара из Баната и Шумадије, па се догодине и из осталих крајева Србије ка Русији закотрљају наше јабуке. Наиме, пре две године готово да је цео род јабука у Банату и Шумадији пропао. Али лане, мудри сељаци су потегли „руске везе” и род је био спасен.

-----------------------------------------------------------

На продаји жита зарађено – 113 долара

Од укупно 212 робних група у извозу са Русијом, Србија је остварила чак 72 нуле. На руском тржишту прошле године није било ни грама српског меса, кафе, чоколаде, сточне хране и маргарина. На нули је и извоз дувана, биљних влака, камена и песка. У Русији није било ни тканина од памука. Претпрошле године тамошњу границу није прешло ни зрно пшенице, док је у 2007. години на продаји овог жита Русима зарађено само – 113 долара.