Монетарни удар на политички стрес

Монетарни одбор Народне банке Србије, после разматрања актуелних економских кретања, одлучио је да референтну, основну каматну стопу повећа за три процентна поена – са 11,5 на 14,5 одсто. До пре неки месец ова камата била је „свега” 8,5 процената. Одбор је том приликом, према саопштењу НБС, „констатовао да је неминовно да се одмах додатно повећа степен рестриктивности монетарне политике, како би се до краја године базна инфлација остварила у пројектованом оквиру од три до шест одсто”.

У еуфимистички сроченом обраћању јавности упозорава се на „нагло ојачан утицај неекономских и екстерних фактора у условима погоршаних макроекономских перформанси. Евидентни су пораст премије ризика и уздржаност страних инвеститора у погледу улагања у Србију, док се домаће тржиште капитала сужава због повлачења инвеститора, пре свега, страних”. Другим речима, наша усковитлана политичка ситуација, сукоби око избора Европа или не, и са ким, стална предизборна атмосфера, лоши сигнали страним улагачима, раст инфлације… само су део нимало пријатног економског сценарија на који НБС, сходно овлашћењима, мора да реагује повлачећи мере које ће многе у овој земљи и буквално заболети.

За уредника билтена Макроекономске анализе и трендови Стојана Стаменковића све ово што нам се догађа од 5. односно 6. фебруара, после председничких избора, већ одавно је виђено, а бољитка, по њему, неће бити до окончања парламентарних избора 11. маја. Можда ни тада, каже, јер избор понуђених политичких опција није велики, а већина не слути на добро. Ако изаберемо европске интеграције, отварање према иностраним инвеститорима и одлучније наставимо са тржишним и транзиционим реформама, има наде да и ову годину донекле спасемо од могућег економског слома. Све остало, по његовој процени, води даљој дестабилизацији привреде и друштва. НБС, по њему, чини оно што мора, поскупљујући новац и зајмове, чиме свесно успорава привредну и инвестициону активност, без које нам, опет, нема већег броја радних места, вишег стандарда, осетнијег извоза, богатијег друштва, да се и не говори о све невеселијој блиској будућности.

Неуобичајено високо повећање референтне камате, по оцени професора др Ђорђа Ђукића са београдског Економског факултета, сведочи о ванредним околностима у којима се налази наша привреда, а самим тим и НБС. Свуда се у свету централне банке труде да лагано, одмерено повећавају каматну стопу. Да без ломова допринесу стабилности на финансијском тржишту. Овај потез НБС указује на одавно познату чињеницу – да други учесници у креирању економске политике у контроли инфлације не раде свој део посла.

Цену оваквог, а вероватно и будућих сличних потеза НБС, према оцени др Ђукића, платиће привреда и грађани скупљим каматама, али и вишом инфлацијом. Он је својевремено саветовао гувернера Радована Јелашића да банкама уведе обавезну стопу резерве од 45 процената на директно задуживање у свету, како би отупио притисак на тражњу, али он то није учинио. Баук прекомерне потрошње је изашао из боце и сада га је веома тешко, макар и оваквим драстичним мерама, вратити назад, сматра др Ђукић.

За професора Економског факултета др Јурија Бајеца јучерашњи потез НБС има две равни. Једна је актуелни политички и институционални вакуум, а друга – шта ће нам се дешавати после избора. Да ли ће будућа влада бити свесна тежине и дубине економске ситуације у којој се Србија налази?

НБС, према његовој оцени, као једина независна институција, дакле без владе и скупштине, покушава да заузда инфлацију. Те мере су ограниченог домета, јер она може да утиче на трећину укупне новчане масе и половину цена.

Питање је, такође, како ће на њен монетарни удар на политички стрес реаговати комерцијалне банке. Није свеједно да ли ће листом кренути да повећавају своје камате или ће мало тактизирати.

За др Бајеца је проблем тим већи што страни инвеститори, па чак и они са шпекулативним капиталом, не налазе добре сигнале са нашег тржишта, не само услед замршене политичке ситуације и неизвесног исхода изборног заплета већ и због високе инфлације, која је за њих веома опомињућа и узнемирујућа информација.

На крају свог саопштења НБС поручује да ће њен „Монетарни одбор пажљиво пратити даља економска кретања и одредити степен рестриктивности монетарне политике… да би обезбедила остварење пројекције циљане базне инфлације”. Другим речима, могуће је ново померање референтне каматне стопе. Коначно, када се с њом кренуло била је изнад 20 процената, али се у међувремену много тога променило, а враћање на почетак биће болније него сам старт.