Обележен Светски дан бубрега

Мали број обављених трансплантација бубрега, боравак у неодговарајућим објектима где се обавља дијализа и пребукираност центара у којима се лече, главни су проблеми пацијената оболелих од бубрежних обољења, објаснио је јуче Никола Грубор, председник Удружења пацијената на дијализи. Он је на манифестацији одржаној у Кнез-Михаиловој улици, поводом Светског дана бубрега, истакао да су, ипак, захваљујући Министарству здравља и Републичком заводу за здравствено осигурање услови за лечење у последње три године бољи него раније, јер сада болесници на дијализи имају најсавременије лекове и уређаје најновије генерације.

– Све здравствене установе су добиле савремене апарате, чиме смо презадовољни. Али, у објектима где се дијализа обавља недостају одговарајуће гардеробе где пацијенти и особље могу да се пресвуку, санитарни чворови су ужасни и недостају чекаонице где пацијенти могу да се одморе пре и после дијализе. Такође је неопходно одвајати пацијенте који, рецимо, имају хепатитис. Људи који долазе на дијализу могу да живе и по 20, 30 година, али је неопходно решити систем трансплантације органа – истакао је Грубор.

Он је објаснио да је у Србији на дијализи између 4.000 и 4.500 бубрежних болесника, да се око хиљаду најтежих пацијената налази на листи чекања за трансплантацију, а да је у последње две године обављено само 20 таквих интервенција.

– Немамо закон о донорству органа и потребно је да се он што пре усвоји. Онда би листа донорства била проширена са 20.000 на 200.000.000 људи, чиме би се код 200 пацијената омогућило кадаверично трансплантирање бубрега (са умрлих људи). Трансплантација кошта око 16.000 евра, а толико стаје дијализа за једног пацијента годишње. Шансе да неко ко се пријави да да свој орган то и уради равне су главном добитку на лотоу, а никакве злоупотребе нису могуће и то грађанима Србије треба објаснити – додао је наш саговорник.

Светски дан бубрега јуче је обележен у више од 60 градова у свету, трећу годину заредом, са циљем да се грађанима укаже на животно важне функције ових органа, којих постајемо свесни тек када се појави неки проблем. Лекари су у неколико градова у Србији грађанима бесплатно радили основне анализе крви и преглед мокраће, а сви код којих су откривене евентуалне неправилности упућивани су на додатне прегледе код нефролога.

Др Стева Пљеша, председник Удружења нефролога Србије, нагласио је да је смањен проценат смртности дијализираних пацијената са 20 на 12 одсто, а у Београду је око девет одсто, што је испод европског нивоа.

– Грађани би требало два пута годишње да одлазе на прегледе, да ураде анализу мокраће, шећера, холестерола, креатинина, на основу којих је могуће открити сам почетак болести бубрега. Те прегледе треба да обаве пре свега они који болују од хроничних болести и који у породици имају неког ко болује од обољења бубрега – истакао је др Пљеша.