Биле једном фабрике у Раковици

Раковица и део око њене индустријске зоне пре двадесетак година личили су на мравињак. Улицом патријарха Димитрија око петнаест часова, када се завршавала прва, а почињала друга фабричка смена, није се могло проћи од радника. Процењује се да је у златно доба индустријског развоја града и земље, осамдесетих година прошлог века, у овом делу престонице радило око 25.000 људи.

Сада је овај део Београда скоро пуст, радници су ендемска врста и могу се на прсте пребројати, а некадашње хале празне су и зарасле у пузавице. Уместо запослених окупирала су их дивља стабла и жбуње.

Да није оштрог мириса, који још повремено допире из Ливнице, стекао би се утисак да је овај крај потпуно мртав.

Од гиганта до слома: ДМБ у Раковици (Фото Драгослав Жарковић)

Окоснице привреде Раковице, Београда, земље, некадашњи гиганти „21. мај” (ДМБ) и „Рекорд” на самртничкој су постељи или „под земљом”.

Фабрика гума „Рекорд” више не постоји. Део зграда овог конгломерата је порушен, а терен се припрема, како кажу представници синдиката, за изградњу такозваног малопродајног комплекса „Капитол парк Раковица”, чије се отварање, наводно, очекује за април 2017. године.

„Рекорд” је настао још 1925. године. После Другог светског рата успешно је пословао, извозио пнеуматике у 25 земаља Европе, Африке, Америке и запошљавао око 5.000 људи који су радили у четири смене. Извоз током осамдесетих година прошлог века достизао је 22 милиона долара годишње. Успешно је ово предузеће радило и у време санкција, али и непосредно после тога.

Уследила је затим чувена приватизација, затим процес реструктурирања, а онда је за 5,2 милиона евра, и то без обавезе плаћања пореза, фабрику купио руски „бизнисмен” из фирме „Визахем”.

Након неког времена, раднике је послао на колективни одмор. Предузеће је отишло под стечај, мењали су се стечајни управници, иза паравана у продају се уплитали политичари, међусобно повезани родбинским и партијским везама али и, како се шушкало, преко посредника, контроверзне личности попут нарко-боса Дарка Шарића. Имовина се годинама крунила, распродавала и нестајала да би на крају цео комплекс смештен на 65.000 квадратних метара био продат и припремљен за први тржни центар мешовите робе у Раковици, чија се реклама сада вијори испред напуштених зграда некадашњег „Рекорд холдинга” ДП.

И од чувене фабрике ауто-мотора „21. маја” (ДМБ), која је производила авио, ауто, турбо и малолитражне моторе, имала фабрику алата и опреме, ливницу, хотеле…, остао је још само мали траг. Од девет предузећа која су чинила овај некадашњи гигант постоји још само Фабрика малолитражних мотора (ФММ). Тренутно је у стечају, иако је пре њега, како истичу некадашњи руководиоци и радници, пословала без губитака, а њена вредност је износила око милијарду евра. Последњи радници из ове фабрике, њих 36, налазе се на бироу за запошљавање. Шта ће бити с ФММ-ом још се не зна, али упућени тврде да ће машине убрзо бити распродате, а хала од 5.000 квадрата претворена у магацин познате дрогерије.

Некад било за понос: стохиљадити трактор у ИМР-у (Фото Драган Јевремовић)

ДМБ је „рођен” 1948. године, а „бабица” му је била Влада ФНРЈ. У почетку су се у фабрици производили мотори за наше авионе и хеликоптере. По томе је и добила име „21. мај”, јер је то био дан Југословенског ратног ваздухопловства. У огромним халама, како је наведено у књизи, дугогодишњег директора Филипа Грујића „Била једном једна фабрика”, постављене су машине и опрема из западне Европе и САД. Производило се по лиценцама „Фијата”, „Ломбардинија”, „Ролс-ројса”, „Турбомека”, „Боша”. Дуго је фабрика производила моторе за „заставу”, „фићу”, „југа”. Крајем осамдесетих, са 70 одсто капацитета у ДМБ-у је произведено 165.000 мотора, а радило више од 5.000 људи. Вредност имовине у једном моменту премашила је милијарду долара.

Али, у наредних 20 година, према речима радника, имовина је рашчерупана, тако да су остали само опустошени погони.

Од ове судбине покушава да побегне фабрика из комшилука ИМР, који је тренутно у поступку реорганизације. Од 7.700 радника, колико је индустријски конгломерат некада запошљавао, сада по уговору ради око 200 радника. Предузеће још увек производи тракторе. Из фирме се издвојила ливница, али ова два предузећа, кажу у ИМР-у и даље тесно сарађују.

Сломљена кичма

У последње две деценије у престоници је, ликвидиран велики број фабрика и предузећа која су чинила кичму привреде града. Угашени су или су под стечајем Индустрија мотора и трактора, ИПМ „Змај”, „Минел”, „Ратко Митровић”, „Партизански пут”, „Беко”, ДП „Клуз”...