Дечја ноћ у Музеју Вука и Доситеја

Шта се дешава када се погасе сва светла, кад из музеју изађе и последњи посетилац, а врата остану закључана до следећег јутра? Ту мистерију откриће најмлађи. Њих десет, узраста од седам до десет година, синоћ је боравило у Музеју Вука и Доситеја. Нису били обични посетиоци, већ подстанари у овој кући културе, истина, само на једно вече. У згради некадашње Велике школе коју је почетком 19. века основао Доситеј Обрадовић, први српски министар просвете, придружила су им се и три кустоса.

Радознале малишане они су најпре провели кроз изложбени простор. Потом су вечерали и у башти одгледали први део филмског серијала „Луда ноћ у музеју”. После забаве заноћили су у врећама за спавање, на првом спрату објекта у Господар Јевремовој улици. Нису били претерано расположени за причу, а међу њима било је и клинаца којима није баш било свеједно да спавају окруженим старинама – књигама, рукописима, библиотеком, архивским материјалом, гуслама и гудалом, Вуковом дрвеном ногом и осталим личним стварима, предметима његове кћерке Мине Караџић... У једно су били сигурни – фотографије снимљене у току ноћи окачиће брже-боље на фејс како би се другарима похвалили да су ноћ провели на крајње несвакидашњем месту.

– Светски тренд да се преспава у музеју постаје популаран и код нас. Идеја је да наши најмлађи посетиоци доживе сваки део музеја када је он празан и не врви од посетилаца, али и да много тога науче о благу које се чува под кровом наше куће. За малишане који не буду могли одмах да утону у сан припремили смо бајке и басне, које су сакупљали управо Вук и Доситеј – каже Марина Пејовић, кустос Народног музеја, под чијим окриљем је Музеј Вука и Доситеја.

Буђење је заказано за данас у осам сати, а после доручка и игре у дворишту, деца одлазе кућама. По њих долазе родитељи.