Јединствен облик подршке

АНАЛИЗА ВЕСТИ

Од нашег сталног дописника
Брисел 13. марта – Највиши функционери Европске уније у понедељак су званично изјавили да ће уочи ванредних парламентарних избора у Србији пружити подршку проевропски оријентисаним партијама, рекавши још да искрено верују да ће Србија потврдити победу председника Бориса Тадића са недавних председничких избора. Треба им веровати да су тако и мислили и да заиста желе победу проевропских снага, као и приближавање Србије и њен улазак у ЕУ, али неки потези каткад изазивају сумњу да заправо раде у корист српских радикала.

Тако је, на пример, председник Тадић у „Утиску недеље” саопштио да је његова политика да Србија уђе у ЕУ са Косовом као својим саставним делом, и да је његов план да се Србија после тога изнутра, као чланица ЕУ, успротиви пријему „лажне државе Косово” у Унију. То је део председниковог настојања да увери грађане да ће његова политика „И Косово и Европа”, уз потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, помоћи у одбрани јужне српске покрајине од једнострано проглашене независности. Само два дана касније, међутим, председавајући Савета министара и словеначки шеф дипломатије Димитриј Рупел огласио се са иницијативом по којој би земље западног Балкана морале међусобно да се обавежу, потписивањем посебног акта, да неће ометати једна другој улазак у ЕУ. Тиме је додао нови услов који би Србија морала да испуни како би се квалификовала за кандидата за чланство у ЕУ.

Уследиле су и изјаве министара спољних послова Холандије и Луксембурга да ће Еулекс мисија заменити Унмик на Косову до 14. јуна, да би наредних дана Питер Фејт, специјални представник ЕУ на Косову, изјавио да ће сачекати резултате избора у Србији, а затим одлучити о распоређивању Еулекса на северу Косова, где није наишао на добродошлицу.

Одмах затим, Масимо д’Алема, италијански шеф дипломатије, апеловао је на Србију да постизањем споразума са Косовом „помогне улазак српске покрајине у Уједињене нације”.

Најзад, Данијел Фрид, помоћник америчког државног секретара за односе са европским и евроазијским земљама, најавио је пре два дана у сведочењу пред Спољнополитичким одбором америчког Конгреса да је за Америку пожељан „истовремени улазак Србије и Косова у заједницу европских држава, уз претходно регулисање међусобних добросуседских односа”. Успут је још изразио и „разумевање” за емоције Срба због губитка Косова. Фрид напомиње да емоције ипак не би требало да превладају и да грађани Србије „желе и заслужују” боље. Фридова иницијатива упадљиво се уклапа у најновији предлог Рупела да државе не смеју ометати једна другој улазак у ЕУ.

Појачавањем притиска на Србију у деликатном тренутку као што је овај, ЕУ и други међународни фактори тешко да могу помоћи председнику Србије и тешко да неће произвести негативне ефекте својих јавних намера. Не улазећи овога пута у мотиве овакве подршке са Запада, треба подсетити да је недавно пред председничке изборе Србији понуђен „прелазни политички споразум” уместо нечег конкретног, на пример ССП-а, који је Хрватска потписала 2001. године, или четири године пре него што је окончала сарадњу са Хашким трибуналом изручивањем генерала Анта Готовине. Такође, Турска је стекла статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ, иако није признала територијални интегритет Кипра, већ напротив деценијама држи под окупацијом његов северни део. Кипар неће пристати на чланство Турске док се она не одрекне територијалних амбиција на овом острву.

Судећи према свему наведеном, тешко је поверовати да су евроинтеграције Србије и независност Косова два одвојена процеса, како и даље тврди званични Брисел. Није међутим било баш очекивано да ће ЕУ то показати само три недеље после самопроглашења независности Косова, у сасвим раној фази евроинтеграција наше земље. Гледано из угла Београда, Косово је можда „јединствен случај” за Американце и Европљане, али је и Србија сама себи и те како јединствена.

Тешко је разумети зашто ЕУ тако неспретно избија предизборне адуте најјачој странци проевропске оријентације у Србији, за коју тврди да је пожељан избор.

Владимир Јокановић

-----------------------------------------------------------

Американци у Еулексу

Вашингтон – Помоћник америчког државног секретара Данијел Фрид изјавио је да ће САД учествовати у мисији Еулекс на Косову, јавила је јуче АП.

Вашингтон намерава да на Косово пошаље око 80 полицајаца, двојицу судија и четири до шест тужилаца у оквиру мисије која ће имати око 1.900 припадника. Већину трошкова Еулекса ће преузети ЕУ, рекао је Фрид члановима Комитета за спољне пословеПредставничког дома америчког Конгреса.

Фонет